Periodni sistem elemenata koji nestaju

Periodni sistem elemenata

Svakodnevno smo okruženi retkim metalima, a većina nas sigurno toga nije ni svesna. Na primer, naši mobilni telefoni, kompjuteri i LCD ekrani sadrže savitljiv metal koga u Zemljinoj kori ima u ograničenim količinama.

Galijum, koji emituje svetlost kada je pobuđen strujom, koristi se za izradu poluprovodnika, LED dioda, lasera, a ima primenu i u solarnoj industriji. Renijum, jedan od najređih elemenata u Zemljinoj kori, veoma često se koristi za izradu mlaznih motora.

Drugim rečima, svi mi se svakodnevno oslanjamo na metale koji su ili neobični po svojim karakteristikama ili su štetni po životnu sredinu ili su toliko retki da se jedino mogu naći u, na primer, Kini, Boliviji ili ratom razorenoj Republici Kongo. Zato se postavlja pitanje da li postoji opasnost od toga da jednoga dana više nećemo moći da računamo na ove elemente, da će oni nestati.

Ovo pitanje su postavili i naučnici sa Univerziteta Jejl, koji nastoje da utvrde da li se mi možda previše uzdamo u ove elemente.

Posmatrajući svaki od 62 metala koje danas koristimo, osvrćući se na njihovu nestašicu, ograničenu rasprostranjenost i nemogućnost da se za iste nađe zamena, naučnici su sastavili periodni sistem kritičnosti.

Metali poput cinka, bakra i aluminijuma, koji predstavljaju najčešće korišćene metale u proizvodnim industrijama još od vremena pre kompjuterske revolucije, ne smatraju se ugroženim metalima. Vrednosti njihove kritičnosti su niske.

Za razliku od metala koji su dominirali u prošlosti, do metala koji se danas koriste za nova i rastuća tehnološka rešenja (za pametne mobilne telefone, baterije, napredne solarne ćelije, savremene medicinske uređaje) nije lako doći. Do nekih od ovih elemenata, poput arsena i selena, nije moguće doći direktnom eksploatacijom. Do njih se dolazi iskopavanjem drugih ruda.

Galijum

Sa stanovišta razvoja elektronike, najviše zabrinjava ograničena količina galijuma i selena. Sa aspekta zaštite životne sredine, metali kao što su zlato i živa, predstavljaju najveću opasnost. Zato se restrikcije za eksploataciju ovih metala direktno odražavaju i na eksploataciju hroma i niobijuma, koji su veoma važni za formiranje legure čelika, kao i na eksploataciju volframa i molibdena, koji su potrebni za stvaranje legura na visokim temperaturama.

Suština ove studije je da se skrene pažnja na potrebu i značaj različitih programa reciklaže elektronskih uređaja, kao i da se naglasi da je važno neprekidno razmišljati o novim mogućnostima za dizajn proizvoda. Dizajneri moraju misliti o tome šta će se desiti sa njihovim proizvodima kada isti izađu iz upotrebe.

Što se više metala vrati u proizvodnju, manja će biti potreba za eksploatacijom novih količina tih metala. Odgovornost je na svima nama.