Koje životinje bi mogle da zamene ljude na mestu dominantne vrste na planeti?

Povezane objave

• Sarkastični su samo inteligentni ljudi 17/04
• Ne insistirajte na tome da budete pozitivni – negativne emocije nas mnogo toga uče 26/04
• Najbolji način da napunite uređaj, a da baterija traje duže 30/09

Ljudi predstavljaju prilično jedinstven oblik života na Zemlji. Koliko znamo, mi smo jedina živa vrsta koja je prošla kognitivnu revoluciju, evoluirala u višu inteligenciju, koja nosi odeću, kuva hranu i izmišlja pametne telefone čije šifre zaboravlja, pa ne može da ih otključa.

Međutim, šalu na stranu, šta bi se desilo da ljudi iznenada izumru? Koje bi druge životinje mogle da evoluiraju u smislu da bi imale pamet i veštine da stvore velika, složena društva poput nas? S modernom tehnologijom sekvenciranja gena i našim razumevanjem evolucije, „prilično smo dobri u kratkoročnim predviđanjima“, rekla je Marta Rajskind, molekularni ekolog sa Državnog univerziteta Severne Karoline. Primera radi, možemo predvideti da bi, ako bi ljudi sutra iznenada nestali, klimatske promene nastavile da prisiljavaju mnoge vrste ka stvaranju otpornosti na sušu da bi preživele.

Koncept konvergencije

Vrste specijalizovane za život u hladnim uslovima, takođe bi nastavile da se muče, što znači da, nažalost, polarni medvedi i pingvini verovatno ne bi milenijumima uspevali da napreduju nakon što ljudi nestanu.

„Velika stvar će biti koncept konvergencije“, kaže Dugal Dikson, geolog, naučni pisac i autor spekulativne knjige „After Man: A Zoology of the Future“ (St. Martin’s Press, 1998). Konvergencija je evolutivni proces kojim dva nepovezana organizma razvijaju slične osobine kako bi uspeli u određenom okruženju ili popunili određenu nišu. Klasičan primer, rekao je Dikson, je oblik ribe. Sa svojim elegantnim telima nalik torpedu i stabilizujućim perajima, ribe su optimizovane za život u vodi. Međutim, delfini su razvili veoma sličan plan tela – i za razliku od riba, oni su toplokrvni sisari koji dišu vazduh i imaju potpuno drugačiju evolucionu pozadinu.

Šta bi to moglo da zameni ljudske ruke?

Jedna karakteristika koja ljude čini jedinstveno dobrim u izgradnji i prostornom rasuđivanju su naše spretne ruke. Da bi ispunila istu ekološku ulogu kao mi, odnosno gradila gradove i u velikoj meri modifkovala okolinu, druga vrsta bi morala da razvije sličnu sposobnost da manipuliše objektima. Drugim rečima, bili bi im potrebni suprotni palci – ili barem ekvivalenti palca.

Drugi primati, kao što su šimpanze (Pan troglodites) i bonobi (Pan paniscus), naši najbliži živi rođaci, već imaju suprotne palčeve koje koriste za pravljenje alata u divljini. Moguće je da ako ljudi izumru, ovi hominidi mogu zameniti nas hominine, u stilu “Planete majmuna”. Postoji presedan za takvu vrstu preklapanja, na kraju krajeva, naša vrsta je uspela da nadživi inteligentne neandertalce tokom najnovijeg ledenog doba pre 40.000 godina. Uz to, verovatno bi bile potrebne stotine hiljada ili čak milioni godina evolucije da drugi majmuni razviju sposobnost stvaranja i upotrebe sofisticiranih alata nalik ljudima.

Da bismo u perspektivu stavili scenario ovog tipa, navešćemo da je zajednički predak modernih ljudi i šimpanzi živeo pre oko 7 miliona godina. Ipak, svaka katastrofa koja je dovoljno moćna da uništi ljude verovatno će uništiti i šimpanze, što ostavlja još jednog kandidata za korišćenje alata da popuni nišu ljudi: ptice. Kada su neptičji dinosaurusi izumrli pre 66 miliona godina, sisari su se podigli da popune mnoge od svojih praznih niša. Ako bi ljudi nestali, moguće je da bi ptice, jedini preživeli dinosaurusi, mogli preuzeti našu uloge najpametnijih i najprilagodljivijih kopnenih životinja.

Ptice među glavnim kandidatima

Uprkos suprotnim stereotipima, ptice su izuzetno pametne: neke ptice, kao što su vrane i gavrani, imaju intelekt koji se može meriti čak i sa šimpanzama. Prema poznatoj studiji iz 2002. objavljenoj u časopisu Science, neke ptice mogu da koriste svoja spretna stopala i kljunove da oblikuju žicu u udice. U međuvremenu, obučeni afrički sivi papagaji (Psittacus erithacus) mogu da nauče više od 100 reči i da urade jednostavnu matematiku, uključujući razumevanje koncepta nule. Ptice se mogu okupljati u velikim grupama, a neke, kao što su društveni tkalci (Philetairus socius), čak grade zajednička mesta za gnežđenje. Prema istraživanju objavljenom u časopisu Frontiers in Ecology and Evolution, neka društvena gnezda tkača ostaju zauzeta pticama decenijama.

Hobotnice imaju jedan teško rešiv “problem”

Međutim, ove drvene nastambe ne bi mnogo ličile na ljudske metropole. Ipak, postoji još jedna grupa životinja koja je izuzetno vešta u manipulisanju predmetima svojim udovima, i to svih osam. „Inteligencija modifikuje vaše ponašanje kao rezultat uticaja vašeg okruženja“, rekla je Dženifer Meter, istraživač inteligencije glavonožaca na Univerzitetu Letbridž u Alberti (Kanada). Po tom merilu, hobotnice su verovatno najpametnije neljudske životinje na Zemlji. One mogu da nauče da razlikuju stvarne i virtuelne objekte, a mogu čak i da osmisle svoje okruženje uklanjanjem neželjenih algi iz svojih jazbina i barikadiranjem ulaza školjkama. Čak je poznato da žive u zajednicama, kao što je pokazano otkrićem “Oktlantisa” kod Australije. Međutim, hobotnice bi bile pod teškim pritiskom da se prilagode životu na kopnu.

Kičmenjaci imaju gvožđe u svojim krvnim ćelijama, koje se veoma efikasno vezuje za kiseonik. Nasuprot tome, hobotnice i njihovi rođaci imaju krvna zrnca na bazi bakra. Ovi molekuli se i dalje vezuju za kiseonik, ali manje lako, i kao rezultat toga, hobotnice su ograničene na vode zasićene kiseonikom, za razliku od razređenog vazduha. “One (hobotnice) su dovele neefikasan metabolizam do krajnjih granica”, rekla je Meter.

Budućnost pripada insektima?

Zbog toga, ona smatra da je malo verovatno da će hobotnice i drugi glavonošci preći na kopno i preuzeti poziciju čovečanstva kao najpametnija i ekološki najupečatljivija kopnena vrsta. Ova naučnica ipak svoj ulog stavlja na društvene insekte kao što su mravi i termiti. „Mislim da su insekti otporniji od nas“, rekla je Meter. “Nažalost, oni su otporniji i od glavonožaca.”

Evo zašto: Insekti su neverovatno prilagodljivi različitim vrstama okruženja. Oni postoje već 480 miliona godina. Za to vreme, oni su evoluirali da popune skoro svaku nišu koja se može zamisliti, od letenja preko kopanja do plivanja, pa čak i izgradnje složenih kula nalik na grad. Organizacija kolonija mrava i termita verovatno liči na ljudsku civilizaciju više od bilo koje druge neljudske vrste na Zemlji. Poznato je da mravi uzgajaju gljive, prema istraživanju objavljenom 2017. u časopisu Proceedings of the Roial Societi B, a termiti mogu da komuniciraju na velikim udaljenostima unutar svojih kolonija koristeći vibracije, prema studiji iz 2021. u časopisu Scientific Reports. Ako ljudi izumru, moguće je da bi ove kolonije insekata mogle zavladati svetom – pod pretpostavkom da prežive klimatske promene.

Priroda neće dva puta napraviti istu grešku?

Naravno, sve ovo su spekulacije; praktično je nemoguće tačno predvideti kako će se evolucija odvijati na geološkoj vremenskoj skali. “Kako idete sve dalje i dalje, vaša preciznost je sve manje jasna, jer postoje sve te druge divne stvari koje izazivaju varijacije”, rekla je Rajskind. Ti faktori uključuju nasumične mutacije, iznenadne događaje izumiranja i uska grla stanovništva, u kojima se vrsta povlači sa ivice izumiranja, ali gubi veliki deo svoje genetske raznolikosti. A još je teže predvideti da li će druga vrsta razviti inteligenciju na ljudskom nivou ili želju za izgradnjom gradova. Meter misli da bi se to moglo dogoditi, ali ne bez milionima godina pravog selektivnog pritiska. Dikson je, međutim, manje optimističan. „Mislim da priroda neće dvaput napraviti tu grešku“, rekao je on.