Zašto je Sveti Sava školska slava?

Povezane objave

• Etnološki filmovi u Kikindi 05/02
• Beograd: Međunarodni sajam knjiga od 23. do 30. oktobra 09/10
• Besplatne radionice origamija 22/06

Savindan je praznik Srpske pravoslavne crkve, koji se proslavlja 27. januara. Kao školska slava, praznik je uveden nešto kasnije…

Na ovaj dan, 27. januara 1236., odnosno 14. januara po starom kalenadru, Rastko Nemanjić– Sveti Sava je preminuo, u gradu Trnovu u Bugarskoj.

Više o životu i delu Svetog Save naći ćete OVDE.

Stvaranjem nove srpske države, dolazi i do jačanja kulta Svetog Save, a već početkom 19. veka, spevana je i poznata Himna Svetom Savi.

Odlukom Sovjeta Knjažestva Srbskog 2. januara 1840. godine, a na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca, ovaj praznik proglašava se slavom škola u Srbiji.

Narodni običaji za Svetog Savu

Stočari iz raznih krajeva Srbije nekada su naročito revnosno praznovali Savindan, jer se Sveti Sava smatrao vučjim pastirom.

Iz tog razloga, mnogi srpski narodni običaji za Savindan vezani su za stoku i za strah od vukova. Pred praznik, stoka se nije smela terati u šumu, zbog straha od vukova.

Takođe, tih dana, ništa se nije radilo sa sečivom, a britve nisu otvarane, kako bi i vukovima čeljusti ostale zatvorene. Takođe, taj dan se ništa nije smelo farbati u crveno, kako bi stoka ostala živa.

Postoji mnogo srpskih narodnih verovanja vezanih za Savindan, među kojima i to da ako na Svetog Savu grmi, desiće se važni događaji u zemlji.

Mnoge vrste zanatlija iz Srbije su ga smatrale svojim patronom i uzimale njegov dan za esnafsku slavu.