Street art bojažljivo dolazi u gradove Srbije

Povezane objave

• Prva digitalna biblioteka u Srbiji 16/12
• Lažna remek-dela, pohlepa i propast 20/03
• Zrenjanin: Izložba u okviru manifestacije “Muzeji Srbije, 10 dana od 10 do 10” 19/05

Muzeji, galerije i druge institucije kulture širom sveta i dalje su zatvorene za posetioce. Međutim, žitelji Firence imaju jedinstvenu priliku da uživaju u neobičnoj instalaciji.

Naime, francuski ulični umetnik JR odlučio je da ljudima približi delić kulturnog blaga koje nudi taj italijanski grad. On je otkrio svoju umetničku instalaciju na fasadi palate Stroci, a u pitanju je velika optička varka, pod nazivom La Ferita (Rana).

JR instalacija je iluzija, te tako postoji velika rupa na jednom zidu objekta, koja ljudima omogućava da vide umetnička dela koja se nalaze unutar nje. Direktor Shuttered Art Museum, Arturo Galansino, izjavio je da ta rana simbolizuje stanje svih kulturnih institucija u Italiji.

Murali i grafiti

Inače umetnost već odavno nije samo unutar zidova kulturnih institucija. Gradske ulice sve više podsećaju na galerije na otvorenom, a zidovi visokih zgrada su postala platna za ulične umetnike.

Moderna ulična umetnosti prisutna je svuda u svetu, pa se tako i kod nas pojavljuje, doduše stidljivije i manje slobodno nego u ostatku sveta. Razlozi za takvo stanje su mnogobrojni, od nerazumevanja za tu vrstu umetnosti do bahatog odnosa ljudi prema istoj.

No, da bi se oslikavanje grada moglo sprovesti moraju da postoje zakonom regulisana pravila, kao i da se jasno definiše ko sve i kakve koristi ima od te umetnosti. Od 2016. godine do danas, reklo bi se, da je Srbija spora u tom delu.

Pojavljuju se tu i tamo oslikani zidovi, ali isto tako se i kreče ozbiljna umetnička dela, poput prefarbanog murala u centru Novog Sada. Kako je objašnjeno, ta “greška” je posledica spleta nesrećnih okolnosti. Okolnosti se nisu promenile, a na tom mestu je sada novi mural, potpuno drugačiji i sa drugačijom porukom.

Slično se desilo i u Beogradu, sa muralom, koji je bio kod stepenica u podzemnom prolazu nadomak zgrade „Ušća” u Beogradu, a koji je vrlo brzo postao mesto za reklame i druge oglase.

pročitajte još i da li je tetovaža: Umetnost ili bunt?

Još nije poznato ni da li se rešilo pitanje regulative kojom bi se zaštitili gradski murali i grafiti kao autorska dela. Poput murala ni pitanje grafita nije definisano. Svi smo nekada videli grafit koji nas je jednostavno ostavio bez teksta, a što upravo dokazuje da je to umetnost. I njima, kao i crtačima murala treba dati šansu da se iskažu, omogućiti dozvole za crtanje kako ih ne bi smatrali vandalima.

I dok se u Srbiji još polemiše u vezi sa street artom, svetski gradovi su sve šareniji. Vesele boje uz poruku, na posmatrače pozitivno utiču. A, u današnjici, kada su zidovi na ulicama jedino što gledamo, predstavljaju građanima i terapiju. Ograničeni u kretanju i putovanjima, ulični slikari nam donose komadiće sveta za koje smo uskraćeni.

Inače, “mural ili zidno slikarstvo označava monumentalnu kompoziciju urađenu na zidu, tavanici ili nekoj drugoj velikoj permanentnoj zidanoj površini”. Tetako,  murali nisu puko škrabanje po podlozi, izrada zidne slike zavisi od sastava podloge, kao i vrste boja koje se koriste. Tehnika kojom se slika nije ni blizu one kojom se boje podloge, poput platna.