Planeti prete nezabeležene temperature?

Povezane objave

• EDUKACIJA: InternetAcademy nudi snižene cene školovanja do 450€ za Dan interneta 28/10
• Izložba fotografija “Bicikli u momentu” u Somboru 05/02
• Drugi dan male mature – Test iz matematike 18/06

Letnje temperature i promene koje se dešavaju širom sveta, a čiji smo svakodnevni svedoci, govore o ozbiljnim klimatskim promenama. 

Da li je priroda napokon počela da odgovara čovečanstvu?

Naime, sprovedena studija otkrila je da bi zadržavanje temperature na 1,5 do 2 stepena iznad predindustrijskih nivoa moglo biti mnogo ozbiljnije nego što se smatralo.

Stručnjaci objašnjavaju da postoji mogućnost, čak i ako se sve države sveta budu pridržavale Pariskog sporazuma, od opasnosti da Zemlja uđe u uslove poznate među klimatolozima kao “Zemlja staklenik”.

Visoke temperature neizbežne?

Sprovedenom studijom identifikovano je deset procesa koji bi mogli imati efekat domina, odnosno koji bi mogli delovati po principu povratne sprege tako da rast temperature neće više zavisiti samo od ljudske emisije ugljen-dioksida.

Reč je o otapanju leda, slabljenjukopnenih i morskih odvoda ugljen-dioksida, oslobađanju metanovih hidrata s dna okeana, odumiranju amazonskih prašuma, smanjenju snežnog pokrivača na severnoj hemisferi, nestanku arktičkog leda tokom letnjih meseci, porastu aktivnosti bakterija u vodenim površinama i smanjenju antarkričkih morskih i kopnenih ledenih ploča.

Stručnjaci kao primer navode slučaj otapanja leda iz zemlje, koji oslobađa velike količine metana, a koji je mnogo snažniji od ugljen-dioksida.

Ukoliko dođe do ovog scenarija efekat staklene bašte će jačati, a to će zatim dovesti do daljeg porasta temperature i otapanja. Predviđanja naučnika ukazuju na oslobađanje ugljen-dioksida iz okeana, kako trenutno apsorbuju i toplotu i ugljen-dioksid, koji deluju kao odvodi i skladišta.

Prema novoj studiji, to bi moglo da počne da se događa već pri temperaturama od oko 2 stepena višim od predindustrijskih.

Temperature bi mogle da se stabilizuju na globalnom proseku i da dostignu 4 do 5 stepeni više od predindustrijskog, a nivoi vodenih površina bi mogli da porastu za oko 10 do 60 metara.

Stručnjaci navode da bi prelaženje ovog praga dovelo do viših prosečnih temperatura, što se nije dogodilo u poslednjih 1,2 miliona godina. To bi dovdelo, prema predviđanjima, da ozbiljnih poremećaja ekosistema, društva i ekonomije.

Potrebno je ujediniti snage, kako bi se Zemljini sastavi usmerili daleko od potencijalne opasnosti i stabilizovali, a to iziskuje upravljanje biosferom, klimom i društvima.