NASA potvrdila otkrivanje preko 5.000 egzoplaneta van Sunčevog sistema

Povezane objave

• Način na koji spavate u srednjim godinama povećava rizik od dobijanja demencije za 30 odsto 06/02
• Čudni psihološki razlozi zašto se zaljubljujemo 31/03
• Nauka predviđa: Zemlja dobija novi superkontinent?! 20/01

U januaru 1992. dva kosmička objekta zauvek su promenila našu galaksiju.

Po prvi put, imali smo konkretne dokaze o ekstrasolarnim planetama, ili egzoplanetama, koje kruže oko neke vanzemaljske zvezde: dva stenovita sveta, koja se vrte oko zvezde udaljene 2.300 svetlosnih godina.

Sada, nešto više od 30 godina kasnije, taj broj je eksplodirao. Ove nedelje, 21. marta, zabeležena je izuzetno važna prekretnica od preko 5.000 potvrđenih egzoplaneta. Da budemo precizni, 5.005 ih je sada dokumentovano u NASA-inoj arhivi, od kojih svaka ima svoje jedinstvene karakteristike.

Svaka od ovih egzoplaneta pojavila se u recenziranim istraživanjima i posmatrana je korišćenjem višestrukih tehnika detekcije ili metoda analize.

Izbori su bogati za naknadno proučavanje kako biste saznali više o ovim svetovima uz pomoć novih instrumenata, kao što su nedavno lansirani svemirski teleskop Džejms Veb i nadolazeći svemirski teleskop Nensi Grejs Roman.

„To nije samo broj“, kaže astronom Džesi Kristijansen sa NASA Instituta za egzoplanetu na Kalteku. „Svaki od njih je novi svet, potpuno nova planeta. Uzbuđen sam zbog svakog jer ne znamo ništa o njima.“

Prva dva sveta koja su ikada potvrđena, a otkrili su ih astronomi Aleksander Volščan i Dejl Frejl, bile su egzoplanete 4,3 i 3,9 puta veće mase od Zemlje, koje se vrte oko mrtve zvezde poznate kao milisekundni pulsar, koji šalje „otkucaje“ ili impulse radio talasa na vremenske skale u okviru milisekundi.

Treća egzoplaneta, mnogo manja, 0,02 mase Zemlje, otkrivena je kako kruži oko zvezde, kada je dobila ime Lič, 1994. Egzoplanete su nazvane Poltergajst, Fobetor i Draugr.

Ovo otkriće je sugerisalo da galaksija mora da vrvi od različitih stvari. Pulsari su vrsta neutronske zvezde: mrtva jezgra masivnih zvezda koje su izbacile većinu svoje mase, a zatim kolabirale pod sopstvenom gravitacijom. Proces njihovog formiranja je prilično ekstreman, često uključuje kolosalne eksplozije.

„Ako možete pronaći planete oko neutronske zvezde, planete moraju biti svuda“, kaže Volščan. „Proces proizvodnje planete mora biti veoma robusan.“

Međutim, postojala je kvaka. Tehnika koja je korišćena za identifikaciju ovih egzoplaneta zasnivala se na veoma pravilnom vremenu impulsa sa zvezde, koji su veoma malo promenjeni gravitacionim uticajem tela u orbiti. Međutim, ova tehnika je ograničena na pulsare; nije pogodna za zvezde glavne sekvence, koje nemaju regularne milisekundne pulsacije.

Ipak, kada je astronom Vilijam Borucki iz NASA-e bio pionir u tranzitnoj metodi, koja posmatra slabe, redovne padove zvezdane svetlosti dok egzoplaneta prolazi između nas i zvezde domaćina, nauka o egzoplanetama je eksplodirala.

Svemirski teleskop Kepler, lansiran 2009. godine, dodao je preko 3.000 potvrđenih egzoplaneta na listu, s još 3.000 kandidata koji su bili na čekanju.

Pored tranzitne metode, astronomi mogu proučavati gravitacioni efekat koji egzoplanete vrše na svoje zvezde domaćine. Dok objekti kruže oko zajedničkog centra gravitacije, izgleda da se zvezda blago „klati“ na mestu, menjajući talasne dužine svoje svetlosti.

Pored toga, ako znate masu zvezde, možete proučiti koliko se ona klati da biste zaključili o masi egzoplanete; i, ako znate koliko je zvezda suštinski svetla, možete zaključiti o veličini egzoplanete.

Ovako znamo da postoje egzoplanete tamo negde u univerzumu, veoma, veoma različite od onih koje imamo u našem sistemu.

Vreli Jupiteri su ogromni gasoviti divovi na neverovatno bliskim orbitama oko svojih zvezda, a blizina dovodi do temperatura egzoplaneta koje mogu biti čak i toplije od nekih zvezda.

Mini Neptuni naseljavaju režim veličine i mase između Zemlje i Neptuna i potencijalno bi mogli biti nastanjeni. Postoje i Superzemlje, koje su kamenite poput naše planete, ali do nekoliko puta veće mase.

Pošto je direktno proučavanje egzoplaneta veoma teško, one su male, veoma prigušene, veoma udaljene i često veoma blizu sjajne zvezde čija svetlost prigušuje sve što bi egzoplaneta mogla da reflektuje, još uvek mnogo toga ne znamo. Takođe postoji još mnogo svetova izvan naših trenutnih pragova detekcije.

Međutim, u godinama koje su pred nama, ti pragovi će se povući zbog napretka tehnologije i novih tehnika analize, i možda ćemo pronaći razne svetove izvan naših najluđih snova. Možda ćemo čak pronaći tragove života van Sunčevog sistema.

„Doživljavam pravo zadovoljstvo i istinsko strahopoštovanje prema onome što je tamo“, kaže Borucki.

„Niko od nas nije očekivao ovu ogromnu raznolikost planetarnih sistema i zvezda. To je jednostavno neverovatno.“