Biljke koje ljudima nisu od koristi u opasnosti su od izumiranja

Povezane objave

• Kako negovati usne? 13/04
• Kako bi svet izgledao da ljudi nikada nisu postojali? 15/11
• Drugo polugodište možda neće početi na vreme 24/12

Sumorna slika za biodiverzitet jer analiza preko 80.000 biljnih vrsta predviđa više gubitnika nego pobednika.

Istraživači su kategorisali više od 80.000 biljnih vrsta širom sveta i otkrili da će većina njih izgubiti bitku s čovečanstvom. Izumreće iz prostog razloga jer ljudima nisu potrebne.

To znači da će biljne zajednice budućnosti biti znatno homogenije od ovih današnjih, navodi se u radu objavljenom u časopisu Plants, People, Planet.

Nalazi, koji pružaju jasnu sliku pretnje biodiverzitetu, pokrivaju manje od 30% svih poznatih biljnih vrsta, i kao takvi predstavljaju „poziv za buđenje“, kažu istraživači, ističući potrebu za dodatnim radom u ovoj oblasti.

„Zapravo počinjemo da kvantifikujemo šta će proći kroz usko grlo antropocena, u smislu brojeva“, rekao je Džon Kres, kustos emeritus botanike u Smitsonianovom Nacionalnom muzeju prirodne istorije i glavni autor rada. „To nije budućnost, to se već dešava. Usko grlo počinje da se dešava upravo sada, i mislim da je to deo poziva za buđenje koji pokušavamo da damo ovde. To je nešto što bismo možda mogli malo da usporimo, ali to se dešava.”

Istraživači sa Instituta Smitsonian postavili su za cilj da kategorizuju tačno na koje biljne vrste su ljudi najviše uticali od početka antropocena, geološke epohe obeležene dubokim ljudskim uticajem na Zemlju, u kojoj su ljudi odgovorni za globalno zagrevanje, krčenje šuma i druge negativne posledice industrijalizacije.

Analizirali su podatke o 86.592 vaskularne biljne vrste, prikupljajući informacije iz međunarodnih baza podataka o različitim upotrebama ovih biljaka: da li je reč o usevima, koji su ekonomski važni za ljude, invazivnim vrstama korova, ugroženim vrstama koje treba zaštititi ili retkim vrstama koje su deo ilegalne trgovine, primera radi.

Na osnovu ovih informacija, napravili su kategorizaciju kako biljke napreduju i kako će se ponašati u budućnosti, opisujući osam različitih kategorija, i zaključivši da će mnoge vrste biljaka biti gurnute u izumiranje prouzrokovano ljudskim aktivnostima na Zemlji.

Postoji 6.749 biljaka koje su „pobednici“ i koje pomažu ljudima, kao što su kukuruz, pirinač, pšenica i drugi usevi, koje pokrivaju 40% površine planete, i biljke koje su izumrle u divljini, ali opstaju u gradovima, kao što je to primera radi drvo ginka, zasađeno u svakom bloku Njujorka, kaže Kres. Zatim postoje 164 biljke koje su pobedničke ali nisu korisne za ljude, a radi se uglavnom o invazivnim korovskim vrstama.

Oko 20.290 vrsta biljaka kategorisane su kao gubitnici, uglavnom zato što nisu korisne za ljude, a već su prepoznate kao ugrožene, poput drveta magnolije s Haitija, koje je posečeno za ogrev i ne raste nigde drugo. Manje loze biljnih vrsta, kao što su cikasi, zatim neke iz porodice čempresa kao što su sekvoja i kleka, i drevna porodica četinara pod nazivom araucariales, najverovatnije će potpuno nestati.

Naučnici su označili 26.002 vrste kao potencijalne gubitnike, a 18.664 vrste kao potencijalne pobednike. Poslednje dve kategorije čine one biljke koje se trenutno smatraju neutralnim, uz 571 vrstu biljaka koje su već izumrle.

Rezultati sugerišu da će u budućnosti biti mnogo manje biodiverziteta, što će zauzvrat dovesti do gubitka životinjske raznovrsnosti i učiniti ekosisteme još ranjivijim pred ekstremnim vremenskim uslovima, promenama klime ili većom degradacijom usled ljudskog uticaja.

„Autori su koristili skup podataka od 86.592 koji predstavljaju oko 25% svetskih vaskularnih biljaka“, rekao je Barnabas Daru, docent biologije na Teksaškom A&M univerzitetu, koji nije bio uključen u ovu studiju. „To znači da nam nedostaje ogroman deo slagalice, posebno ogromne praznine u znanju u nekim od floristički najraznovrsnijih ali slabo uzorkovanih regiona u svetu, kao što su Južna Amerika, Afrika i jugoistočna Azija.

Daru ističe da postoje i drugi skupovi podataka koji bi mogli da pomognu da se slika upotpuni i, možda, pokaže drugačiji obrazac vezan za pobednike i gubitnike.

Uz dovoljno truda, bilo koja biljka može biti spasena od izumiranja, rekao je Ričard Korlet, profesor u tropskoj botaničkoj bašti Xishuangbanna (koji nije bio uključen u studiju), na primer, u živim kolekcijama, u bankama semena ili u skladištenju kriogenog tkiva. Zbog toga bi trebalo da postoji snažniji apel na nulto izumiranje biljaka, tvrdi Korlet, a ovakvi nalazi bi trebalo da budu alarm i podstaknu akciju.

„Koliko ljudi može da imenuje ugroženu biljku?“ upitao je Korlet. „Očuvanje biljaka nije kao očuvanje životinja, gde nastavljamo da gubimo vrste uprkos naporima da ih spasemo. U očuvanju biljaka nema beznadežnih slučajeva, barem u pogledu izumiranja.”