Severna Amerika je nekada bila dom Vikinga

Povezane objave

• Kako nastaju zvezde padalice? 16/05
• Posledice gledanja horor filmova 05/10
• Na redu 14. Noć muzeja 18/05

Vinland ili „zemlja vina“, ne nalazi se ni na jednoj od današnjih mapa. Međutim, pre nekih 1000 godina, služila je kao pozornica za jedan monumentalni trenutak u svetskoj istoriji. Islandske sage ga beleže kao mesto gde su, 500 godina pre nego što je Kolumbo doplovio brodom, Vikinzi postali prvi Evropljani koji su kročili u takozvani Novi svet, čak izgradivši i naselje, koje nažalost nije bilo dugog veka.

Do kasnih 980-ih, ovi severnjački moreplovci su već formirali kolonije na Islandu i Grenlandu, atlantskim “stepenicima”, koji su ih doveli u domet kanadske obale. Odatle su, prema tadašnjim usmenim predanjima, (zapisana dva veka kasnije u Sagi o Grenlanđanima i Sagi o Eriku Crvenom), Vikinzi došli do Severne Amerike, oko 1.000 godine nove ere. U narednih nekoliko decenija, napravili su nekoliko ekspedicija u ovaj, za njih novi svet. Gradili su kuće, sakupljali resurse, trgovali i naravno sukobljavali se s domorocima. Zatim, brzo kao što su pristigli, napustili su Vinland.

Ova dva navoda se često razlikuju. U Sagi o Grenlanđanima, nakon što je slučajno video nepoznate zapadne zemlje, Lejf Erikson istražuje tri različita regiona Kanade: Heluland („zemlja ravnih stena“), što je verovatno pusto ostrvo Bafin; Markland („šumovita zemlja“), što je verovatno obala Labradora; i Vinland, region s toplom klimom, što bi bila današnja pokrajina Njufaundlend, gde su Erikson i njegova mala posada prezimili. U Sagi o Eriku Crvenom, Erikson je slučajni pronalazač Vinlanda, dok je islandski trgovac pod imenom Torfin Karlsefni njegov istraživač.

Ukoliko ostavimo detalje po strani, znamo da su ove priče u velikoj meri istinite. Vikinzi jesu došli do Severne Amerike otprilike u vreme koje sage opisuju, što ih čini prvim ljudima koji su premostili najstariji svetski kulturološki procep.

Stvarni Vinland

Vekovima su naučnici povezivali Vinland s drugim čuvenim carstvima kao što su Atlantida ili Avalon. Međutim, arheolozi su nastavili da traže dokaze i tragove, da bi se 1960. potraga isplatila, kada su An Stine Ingstad i Helge Instad iz Norveške iskopale niz zemljanih građevina  na severnom rubu Njufaundlenda, blizu zaliva Svetog Lorensa. Pokazalo se da je lokalitet L’Anse aux Meadows (Lans o Meduz) nordijskog porekla. Do danas, to je jedino verifikovano vikinško naselje na američkom kontinentu.

Sastoji se od osam građevina s drvenim okvirom i debelim zidovima od zemljane građe, što je stil gradnje uobičajen na Grenlandu i Islandu. Neke su služile za stanovanje, dok su druge bile kovačnice i radionice. Iskopavanja su otkrila dokaze o proizvodnji gvožđa i popravci brodova, između ostalog. Stručnjaci procenjuju da je u ovom klasteru domaćinstava i radionica obitavalo od 70 do 90 ljudi tokom cele godine, a za izgradnju naselja je verovatno bilo potrebno najmanje dva meseca.

Birgita Volas, švedsko-kanadska arheološkinja, koja je radila s Ingstadovima i sprovela dalja iskopavanja za Parks Canada sedamdesetih godina, pažljivo zapaža da je Vinland bio više od ove ispostave. „Mnogi ljudi greše misleći da je Vinland samo tačka na mapi“, kaže ona. „To je zemlja, kao što su to Grenland ili Island, što znači da se radi o velikom području.“

Prvi deo reči objašnjava zašto je ova velika oblast tako privlačila Vikinge. U blizini je bilo obilje divljeg grožđa, ključnog sastojka vina, koje nije raslo ni blizu njihove puste domovine. „Moć poglavara u nordijskom društvu zasnivala se prvenstveno na tome kako je mogao sebe da predstavi, da deluje impresivno i moćno“, kaže Volas. „Vino bi impresioniralo svakoga, iz prostog razloga što je bilo retko. Prema Sagi o Grenlanđanima, Erikson je tokom svog prvog putovanja natovario brod grožđem. Njega i njegove sledbenike je takođe privuklo drvo, pošto ga na Grenlandu praktično nema.

Zašto su Vikinzi napustili Severnu Ameriku?

S obzirom na arhitekturu u L’Anse aux Meadows, sagrađenu da traje, kao i bogatstvo koje je okružuje, Volas kaže: „Mislim da su ovo mesto nameravali da koriste duže vreme, ali sudeći po arheološkim dokazima, nisu.“

To se takođe uklapa u ono što govore sage. Čini se da su Vikinzi u L’Anse aux Meadows ostali najviše nekoliko decenija, a zatim su se vratili na Grenland. Za tako izdržljivu kulturu, sposobnu da preživi surovu severnu klimu, može se činiti čudnim što nisu uspeli na ovom relativno gostoljubivom mestu. Ipak, stručnjaci imaju nekoliko hipoteza koje objašnjavaju njihov iznenadni odlazak.

Po jednoj od ideja, jednostavno su ih proterali domoroci, koje su zvali „Skraelings“, što je problem s kojim se nikada nisu suočili na nenaseljenim Grenlandu i Islandu. Upravo ovaj razlog navodi i Saga o Eriku Crvenom. Iako je trgovina između starosedelačke i pridošle grupe započela u prijateljskom maniru, situacija se brzo promenila i čini se da su Vikinzi manje-više pobegli „pod velikim pljuskom projektila“. Nakon smrtonosnog okršaja s domorocima, navodi se u sagi, „oni su sada bili mišljenja da iako bi ova zemlja mogla da bude dobar izbor za život, uvek će nadvladati rat i teror od strane onih koji su tamo živeli pre njih“.

Od svih artefakata iz L’Anse aux Meadowsa, samo jedan govori o odnosu između Vikinga i američkih domorodaca: vrh strele zabijen u zid kuće. Međutim, nije moguće reći da li je stigla direktno uz pomoć luka, ili je već tu bila kao deo zemljane građe koju su Vikinzi koristili za izgradnju kuće.

Verovatno je ih je kombinacija faktora prisilila da otplove nazad odakle su došli. Volas napominje da je njihova matična baza na Grenlandu sama po sebi bila oskudna i da je možda bilo neodrživo koristiti udaljenu koloniju od samo nekoliko stotina duša za naseljavanje još udaljenije kolonije. Klimatski dokazi sugerišu da se njihovo povlačenje poklopilo sa zahlađenjem i verovatno napredovanjem morskog leda, što je značajno otežalo putovanje između Vinlanda i Grenlanda. Osim toga, prikupljali su resurse s lokacije udaljene gotovo kao Grenland u odnosu na Evropu, koja je bila glavni izvor trgovine. Bez prednosti koju donosi blizina, zašto ponovo izmišljati lanac snabdevanja?

Da li postoji više vikinških naseobina u Severnoj Americi?

L’Anse Aux Meadows, trenutno jedini dokaz da su Vikinzi stigli do Severne Amerike, odgovara opisu Straumfjorda, celogodišnjeg naselja koje su, prema Sagi o Eriku Crvenom, koristili kao polaznu tačku za putovanja dublje u Vinland. Dakle, ako saga govori istinu, a nema razloga da mislimo da to nije slučaj, uopšteno govoreći, druga naseobina za sada ostaje neotkrivena.

Hóp (Houp) je bio sezonski lokalitet, južnije, gde su Severnjaci tokom leta skupljali drvnu građu i grožđe. Arheolozi nisu pronašli njegove tragove, ali sage nude nekoliko naznaka: osim grožđa, bio je bogat lososom, a lokalni domoroci su pravili čamce od životinjske kože. Na osnovu ovih kriterijuma, Volas je uverena da je Hóp bio negde u današnjem istočnom delu Nju Brunzvika, verovatno u oblasti oko Miramičija i zaliva Šaler. To je najseverniji pojas gde se može pronaći divlje grožđe i beli orah, čije je drvo pronađeno na L’Anse aux Meadows.

Drugi istraživači su predložili lokacije duž atlantske obale, najjužnije do Mejna, Bostona i Njujorka. Međutim, gde god da se nalazio Hóp, Volas sumnja da je ostalo bilo kakvih tragova. Budući da je reč o privremenom naselju, ono nije izgrađeno dovoljno čvrsto i robusno da bi moglo preživeti i biti otkriveno vekovima kasnije.

Sara Parkak, arheološkinja iz Univerziteta u Alabami, 2016. je koristila satelitske snimke za lociranje zakopanih struktura. Otkrila je nešto što se činilo obećavajućim u Point Rouziju na jugozapadnom delu Njufaundlenda. Tokom kopanja, njen tim je pronašao gvožđe, ali se ispostavilo da se radi o vrsti koja se prirodno razvija u močvarama, ne topljenom materijalu. Od tada, nije bilo napretka u potrazi.

Volas tvrdi da će nam Hóp i dalje izmicati: „Mislim da bi bilo izuzetno teško pronaći bilo kakav fizički dokaz, i to je šteta, ali sigurno ne bih platila takvo iskopavanje.“

Ipak, arheolozi, kako amateri tako i profesionalci, su u potrazi, posebno u Nju Brunzviku i Novoj Škotskoj. Šta god da urade ili ne uspeju da urade u vezi s Nordijcima u Severoj Americi, jedna stvar je sigurna: „Ljudi vole Vikinge“, kaže Volas, dodavši da je ta tema i dalje aktuelna za istraživanje. Pedeset godina nakon što je započela rad u L’Anse aux Meadowsu, ona i dalje prati sve najnovije naučne članke. „Svakog dana pronađem nešto što je apsolutno vredno pročitati.“