Vraćanje beba ajkula iz mrtvih

Povezane objave

• Twitter aktivnije protiv govora mržnje! 10/02
• Uskoro – vizuelne mape ulica širom sveta? 11/02
• Prijavite se za pozorišne radionice 21/01

Biolozi spasavaju bebe ajkula i raža, pružajući nerođenim životinjama šansu da prežive.

Tri sata je ujutro na Malti, a u tišini pre nego što se većina stanovništva probudi i započne radni dan, jedna ajkula treba da se porodi. Stvar je čudna ne samo iz razloga što se sve dešava na kopnu, već i zbog toga što je ajkula koja je u pitanju mrtva.

Okružen porodavcima koji se pripremaju za početak dana na veleprodajnoj ribljoj pijaci u Valeti, Greg Norvel pažljivo provlači prste po trbuhu male ajkule, mačke bljedice. Ovo elegantno morsko biće je dugačko samo pola metra, krem boje s „galaksijom“ crnih tačaka. Tamo gde je koža ajkule tanka, oko unutrašnjih organa i materice, Novel prstom pritiska prema unutra i oseća nešto kruto i tvrdo. Zatim nežno gura predmet, ohrabrujući ga da se vrati prema kloaci, otvoru koji deli crevni, urinarni i reproduktivni trakt morskog psa. Konačno se pojavljuje, ne veća od Novelovog malog prsta, posteljica u kojoj još uvek tiho postoji život.

Novel će ovo uraditi s desetinama ajkula pre isteka jutra. Dok prodavci počinju da čiste belu ribu i filetiraju škarpinu, on će se kretati između plastičnih gajbica s naslaganim ribama i ajkulama upakovanim u led, identifikujući ženke u potrazi za njihovim jajašcima. Svako jajašce koje pronađe stavlja pažljivo u kontejner s morskom vodom za transport. On i njegov tim u okviru organizacije Sharklab-Malta, čiji je i osnivač, pokušaće da svakoj nerođenoj ajkuli pruži šansu za život.

Sharklab-Malta je jedna od najmanje tri grupe na Mediteranu koje su preuzele brigu o nekoliko vrsta ajkula i njihovih bliskih rođaka, raža. Skupljanjem beba iz ženki koje bivaju uhvaćene u ribarske mreže, često kao usputni ulov, i koje se zatim nađu na tezgama trgovaca, grupe se nadaju da će napraviti malu razliku u svetu koji nije nežan prema ajkulama.

Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN), procenjuje da se više od trećine od 1.147 vrsta morskih pasa i raža u svetskim okeanima suočava s izumiranjem. U članku objavljenom ranije ove godine, objavljeno je da su istraživači otkrili da se broj okeanskih ajkula i raža smanjio za 71 odsto samo u poslednjih 50 godina, prvenstveno zbog preteranog izlovljavanja, kao i nenamernog hvatanja mrežama i udicama namenjenim drugim vrstama.

Pre nego što prvi sunčevi zraci dotaknu vrhove palmi i okupaju Mediteran, Novel će napustiti ribarnicu s pregršt novih  posteljica s embrionima. Bebe koje nastanu od njih igraće dve uloge: prvo, služiće kao ambasadori svoje vrste, učeći decu i odrasle da vide ajkule kao fascinantne, vitalne i nadamo se bića vredna zaštite. Drugo, one će delovati kao zamorci, pomažući u usavršavanju standardizovanih procedura za odgajanje beba kao što su one same. Gotovo deceniju nakon što je Novel započeo prve eksperimenta s jajašcima prikupljenim na pijaci, naučnici koji rade na njima, nadaju se da su ove metode spremne za usvajanje i za druge vrste ajkula i raža.

Srećom, između 30 i 40 odsto ovih vrsta se razmnožava tako što mužjaci oplođuju jaja unutar ženki, da bi one svaki rastući embrion izbacile na okeansko dno, zatvoren u posteljicu. Ova kožna torbica služi kao mala spoljna materica, prepuna hranljivog žumanceta koje hrani mladu ajkulu.

Ova strategija je do te mere uobičajena u porodici ajkula, da se posteljice s jajima često nalaze izbačene na plažama, zamršene u klupko morskih algi. Najčešće su tamno smeđe ili crne, poput nabijenog kožnog novčanika, s vretenastim, uvijenim krakom na svakom uglu, poput aktuelnih zaštitnih maski koje nosimo zbog epidemije Kovida-19.

Naučnici se nadaju da tehnike ustanovljene na Mediteranu mogu pomoći vrstama koje se suočavaju s mnogo većim rizikom od izumiranja, za razliku od relativno bezbedne mačke bljedice.

„Neki ljudi pitaju ’ako uzimate ova jaja da li spasavate populaciju?’. Ne, ne radimo to“, kaže Novel. „Ako možemo vratiti dve za svaku ulovljenu jedinku, fantastično. Ipak, ceo ovaj proces nam je na kraju omogućio da sagledamo metodologiju i razvijemo metodu koja se može koristiti bilo gde u svetu.“