Povezane objave

• Vršac: 12. Džez i bluz festival 26/05
• Prvi Dečji festival zdravlja i znanja u Beogradu 02/04
• Konferencija o “Razvoju preduzetničkog učenja u Srbiji” 27/08

U svetu je trenutno skoro 700 miliona gladnih ljudi, što je gotovo devet odsto svetske populacije. Broj gladnih je počeo da raste 2014. godine i od tada do danas taj broj je povećan za više od 60 miliona ljudi. Najviše gladnih ima u Aziji 391 milion, a u Africi gladni čine gotovo 20 odsto stanovništva.

I dok raste broj gladnih u svetu se povećava i količina hrane koja se baca. Novi izveštaj Ujedinjenih nacija (UN) pokazuje da više od 900 miliona tona hrane svake godine završi u kanti za smeće. Indeks bacanja hrane u okviru Programa zaštite životne sredine UN-a pokazao je da se najviše baca u domaćinstvima, čak 61 odsto. Proizvođači hrane bacaju 26 odsto od ove količine, dok na trgovine ide 13 procenata.

23 miliona kamiona

Količina hrane koja se baci na godišnjem nivou može da napuni 23 miliona teretnih kamiona, a ako bismo te kamione poređali u kolonu, ona bi bila dovoljno duga da obmota Zemlju sedam puta. Uoči velikog samita o globalnoj klimi i biodiverzitetu, izvršna direktorka UNEP-a Inger Andersen poziva zemlje u svetu da krenu u borbu protiv bacanja hrane i da je prepolove do 2030. godine. Bačena hrana je uzrok za “osam do deset odsto emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte”.

Prema tom izveštaju, u Srbiji se baci 726.196 tona hrane godišnje, odnosno 83 kilograma po stanovniku. Od bivših republika SFRJ, više nego u Srbiji, hrana se baca u Hrvatskoj i to 84 kilograma godišnje po stanovniku. U Bosni i Hercegovini se baci ista količina kao i kod nas, kao i u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Slovenci imaju najizraženiju kulturu čuvanja hrane te tamo, u kanti za smeće završi 34 kilograma hrane, po glavi stanovnika, što je godišnje 71.107 tona.

U regionu Južne Evrope, gde UNEP svrstava Srbiju, Italija baci više od četiri miliona tona hrane. Gledano po stanovniku, to je 67 kilograma. Ubedljivo najveću količinu hrane, bacaju Grci i to 142 kilograma, a na drugom mestu je Malta sa 129 kilograma po stanovniku (ukupno 56.812 tona godišnje).

Kako dalje stoji u izveštaju, a nije objašnjeno zašto, hrana se baca najviše u zemljama sa niskim prihodima (oko 91 kg po glavi stanovnika), u državama sa srednjim prihodima ta količina bačene hrane je 76 kg po stanovniku, dok se 79 kilograma hrane baci u državama sa visokim prihodima.

Izgubljena hrana

Životna sredina raspolaže sa ograničenim resursima i svako bacanje hrane, iz bilo kog razloga, predstavlja problem u njenom očuvanju. Postoje dve kategorije kojima se opisuju kako se hrana “uništava”: bacanje hrane i gubitak hrane.

Hrana koja se prospe ili pokvari pre nego što stigne do krajnjeg kupca naziva se “izgubljena hrana”. Tako recimo, ubrane banane, koje pri transportu padnu sa kamiona, smatraju se gubitkom hrane. Dok, hranu iz nekih razloga, kao što su istekli rokovi ili ne definisani sanitarni uslovi i drugi propisi, prodavci i kupci odbacuju, spada u “bacanje hrane”. Kada se analiziraju faktori iz ove kategorije, najčešće se javljaju problemi u vezi sa neadekvatnim skladištenjem, pakovanjem, ali i pripremanjem (restorani i fast fud lanci).

Bacanje hrane znači traćenje onoga što je uloženo da bi se hrana proizvela. Međutim, pandemija uslovljena koronavirusom, uticala je na svest građana Velike Britanije. Naime, pažljivo biranje i čuvanje hrane smanjilo je količine bačene hrane u Velikoj Britaniji za 22 odsto u poređenju sa 2019. godinom. Istraživanja su pokazala da je do ovog smanjenja došlo, jer su ljudi više sedeli kod kuće, češće kuvali i planirali obroke.

Kako se ne bi vratili u stanje u kojem su bili, poznati kuvari pokrenuli su na Fejsbuku kampanju protiv bacanja hrane. U Velikoj Britaniji, prosečno domaćinstvo bi moglo da uštedi oko 700 funti godišnje, ako bi kupovali samo hranu koju mogu da pojedu, pokazuje istraživanje. Tokom karantina u Italiji, jedan od tamošnjih kuvara vodio je onlajn kulinarski šou “Kuvanje u karantinu”, kojim je želeo da ukaže na “nevidljivi potencijal svakog sastojka”.

pročitajte i:

Na Mont Everestu skupljeno četiri tone smeća