Zašto su pojedini ljudi klaustrofobični?

Povezane objave

• Kakve su to zelene klupe u Londonu? 18/05
• Teodor Kitelsen – godišnjica rođenja čuvenog norveškog umetnika 27/04
• Dve reči koje zaposleni u Disney kompaniji ne smeju da kažu 12/01

Klaustrofobija je strah od zatvorenog i skučenog prostora. 

Ovaj anksiozni poremećaj manifestuje se kroz iracionalan strah.

Šta je klaustrofobija?

Ljudi koji imaju klaustrofobiju osećaju se kao da su u zamci i da nemaju izlaza. Naime, kada su ograničeni u prostoru, ispoljavaju simptome kao što su panika, znojenje, isprekidan i kratak dah, hiperventilacija, drhtanje, a pojedini doživljavaju i reakcije poput povraćanja i nesvestice.

Uzrok klaustrofobije

Iako postoje brojne teorije o tome šta prouzrokuje klaustrofobiju, preovladava mišljenje da ovaj strah od zatvorenog prostora nastaje kombinacijom okruženja i genetskog faktora.

Traumatično iskustvo doživljeno u detinjstvu, poput zatvaranja i zaključavanja u ograničenom i mračnom prostoru na nekoliko sati može kulminirati kao reakcija straha ukoliko se ponovo nađete u istoj situaciji, odnosno okruženju.

Mnogi ljudi ovu vrstu straha razviju tek kasnije u životu, tako da se ona ne vezuje nužno za detinjstvo. Naime, u bilo kom periodu osoba se može naći u situcaiji da bude zaključana u malom prostoru, a to će mozak istog momenta povezati strašnom sudbinom i ishodom.

Klaustrofobija može biti posledica jednog događaja ili se javiti usled ponavljanja istih situacija.

Stručnjaci navode da samo jedno izlaganje magnetnoj rezonanci može pokrenuti klaustrofobiju, a sličan efekat ima i konstanttno praćenje vesti kao što su priče ljudi koji su živi zakopani.

Ova fobija nastaje posmatranjem, a naziva se i posrednim klasičnim uslovljavanjem. Deca čiji roditelji pate od klaustrofobije, takođe se mogu suočiti sa istom.

Neurolozi su otkrili da je jedan mali deo u mozgu odgovoran za obrađivanje memorije i emotivnih odgovora poput straha i nagona za preživljavanjem – amigdal, koji je povezan sa klaustrofobijom.