Genetskim analizama naučnici otkrili istinu o legendarnom Jetiju

Povezane objave

• Na Antarktiku otkriven dosad neviđen podvodni svet 26/01
• Prepoznajte kada vas neko laže uz sledeće korake! 23/03
• Kako izgleda život u podzemnom naselju? 03/09

Tim naučnika analizirao je uzroke navodnih ostataka Jetija, kako bi konačno razbili neke mitove i utvrdili o čemu je zapravo reč.

Priča o Jetiju, saskvoču, odnosno čovekolikom dlakavom biću koje živi na Himalajima stara je mnogo vekova. Čak je i Edmund Hilari, prvi alpinista koji je osvojio Mont Everest, posvedočio da je video velike otiske stopala dok je osvajao najvišu tačku na planeti. Alpinista Erik Šipton je 8. novembra 1951. godine u snegu otkrio u jasne otiske ogromnih stopala na visini od 6.000 metara. Tragovi su bili dugi oko 33 centimetara, na osnovu čega je Šipton zaključio da je stvorenje koje ih je ostavilo bilo visoko oko 2.40 metara. Njegove fotografije izazvale su veliko zanimanje svetske javnosti.

Da li jeti postoji?

Otkrivanje identiteta Jetija je u poslednjim decenijama bilo veoma kontroverzno. Izolacija i misterija planinskih predela centralne Azije bile su dovoljne da se razvije mašta kod brojnih istraživača i biologa, u pokušaju da otkriju pravu istinu. Neki od njih tvrdili su da su, tokom istraživanja, naišli na neke dokaze da jeti uistinu postoji. Uz to, dosad se u javnosti nekoliko puta pojavio navodni autentični snimak jetija u brojnim zabačenim predelima planete. Jeti, saskvoč ili bigfut, snežni čovek, a u Rusiji alma, ovo čovekoliko biće navodno je viđeno kako u planinskim predelima, tako i u ruskim stepama i zabačenim delovima krajnje severne Amerike.

DNK analiza jetija

Prethodna istraživanja navodnih uzoraka Jetija sugerišu da je u pitanju prastari polarni medved koji je nekako preživeo u predelima Himalaja. Drugi naučnici, poput Tenzinga Norgeja, smatraju da je u pitanju zasad neotkrivena vrsta čovekolikog majmuna, odnosno primata.

Sada, tim je odlučio da testira devet uzoraka pronađenih na Himalajima i Tibetu uz pomoć moderne genetske analize, ne bi li utvrdili  njihovo poreklo. Svi predmeti, uključujući i kost, zub, kožu, dlaku i izmet, navodno su pripadali upravo Jetiju.

Međutim, DNK analiza pokazala je da je jedan od uzoraka zapravo pripadao običnom psu, dok su drugih osam uzoraka pripadali trima vrstama medveda: azijskom mrkom, himalajanskom smeđem i tibetanskom smeđem medvedu.

Iako je analiza pokazala da pronađeni uzroci ne pripadaju jetiju, lovci na ovo biće i dalje nisu obehrabreni, a vodeći se time da je prevelika slučajnost da priče o neobičnom dlakavom čovekolikom stvorenju postoje u različitim delovima sveta, nastavljaju svoju potragu.