Na današnji dan – 4. mart

Povezane objave

• Na današnji dan – 28. oktobar 27/10
• Na današnji dan – 7. mart 06/03
• Na današnji dan – 6. mart 05/03

Dogodilo se na današnji dan – 4.3.

1152. godine – Fridrih I Barbarosa izabran je za nemačkog kralja nasledivši strica Konrada III. Kasnije je bio jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu.

1193. godine – Umro je Jusuf Saladin, sultan Egipta i Sirije, osnivač dinastije Ejubida, znameniti vojskovođa koji je 1187. porazio krstaše kod Hatina i osvojio Jerusalim. Osvajanjem Jerusalima, koji je do tada bio 88 godina pod franačkom vlašću, izazvao je Treći krstaški rat.

Antonio Vivaldi

1678. godine – U Veneciji je rođen italijanski barokni kompozitor Antonio Vivaldi. Veoma popularan i cenjen u svoje vreme, posle smrti je zaboravljen, a prava vrednost njegovog obimnog dela otkrivena je tek 1930. godine, kada je pronađeno više od polovine njegovih danas poznatih dela. Napisao je više od 300 koncerata za solističke instrumente i orkestar, među kojima i čuveni “Četiri godišnja doba”, oko 60 simfonija, opere i druge kompozicije.

Pročitajte i: Biografija Antonija Vivaldija

1801. godine – Novoizabrani predsednik SAD Tomas Džeferson postao je prvi američki predsednik inaugurisan u novom glavnom gradu Vašingtonu.

1857. godine – Mirom u Parizu završen je britansko-persijski rat, a šah Persije je priznao nezavisnost Avganistana.

1877. godine – U Boljšoj teatru u Moskvi prvi put je izveden balet “Labudovo jezero” Petra Iliča Čajkovskog.

1933 – Frenklin Ruzevelt (Franklin Roosevelt) je položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i objavio novi ekonomski program (“New Deal”) za savladavanje posledica velike ekonomske krize koja je počela 1929.

1941 – Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu napala nemačke snage na okupiranim norveškim ostrvima Lofoten i potopila 11 nemačkih brodova.

1945 – Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more.

1964 – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o raspoređivanju mirovnih snaga na Kipru.

1965 – Sirija je nacionalizovala devet naftnih kompanija, među kojima i dve kompanije američkih naftnih koncerna.

1970 – U havariji francuske podmornice “Euridika” u Sredozemnom moru u blizini Tulona život je izgubilo svih 57 članova posade.

1974 – Konzervativci su u Velikoj Britaniji izgubili izbore i premijer Eduard Hit (Edward Heath) podneo je ostavku. Novu vladu formirao je lider laburista Herold Vilson (Harold Wilson).

1977 – U snažnom zemljotresu u Rumuniji, u kojem je najviše stradao glavni grad Bukurešt, poginulo je više od 1.500 ljudi, a 35.000 ostalo je bez domova.

1996 – Ispred najvećeg tržnog centra u Tel Avivu bombaš samoubica je eksplozijom ubio najmanje 14 ljudi i ranio više od 130. To je bio četvrti napad u Izraelu u poslednjih devet dana.

1998 – Nakon sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice u kojima je poginulo više desetina ljudi, kosovski Albanci počeli su masovne demonstracije širom Kosova. Ilegalna organizacija Oslobodilačka vojska Kosova pozvala je sunarodnike da joj se pridruže i najavila osvetu, a savet NATO u Briselu ocenio je da Kosovo nije samo unutrašnje pitanje SR Jugoslavije, već i međunarodne zajednice.

2002 – Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova postao je prvi predsednik Kosova pod međunarodnom upravom. Za prvog premijera izabran je funkcioner Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi.

2002 – U dvodnevnim verskim sukobima Indusa i muslimana u zapadnoj indijskoj državi Gudžarat ubijeno je preko 500 osoba.

2003 – Umro je Ser Hardi Ejmis (Hardy Amies), dizajner i veteran britanske mode, čije su modele nosili bogati i slavni, uključujući i britansku kraljicu Elizabetu II.

2004 – U požaru u srpskom manastiru Hilandar na Svetoj Gori izgorelo je dve trećine tog manastirskog kompleksa.

2009 – Albanac Gani Gaši osuđen je na 17 godina zatvora. To je prvo suđenje za ratne zločine na Kosovu, a održano je pod pokroviteljstvom Euleksa.

2011 – Umro je Mihail Simonov, dizajner najslavnijih modela ruskog borbenog aviona “Suhoj”.

2012 – Za predsednika Rusije izabran je Vladimir Putin, koji je na toj dužnosti i ranije bio u dva mandata (2000-2008).