Laganjem na Fejsbuku stvaramo lažna sećanja?

Povezane objave

• Kako je pandemija uticala na radnike? 12/05
• Oflajn i onlajn roditelji 16/09
• Kako da istrenirate mozak da se nosi za kriznim situacijama 03/04

Profili na društvenim mrežama često izgledaju savršeno. Petina korisnika priznaje da su njihovi profili na društvenim mrežama “ulepšani” i da neke stvari nemaju mnogo veze sa istinom i sa njihovim pravim životima.

Kako bi impresionirali sve svoje “prijatelje” na Fejsubuku, psiholozi upozoravaju, stvaramo lažne uspomene. S obzirom na to da mladi od 18 do 24 godine redovno lažu o svojim vezama, o ljubavnom životu, napredovanju na poslu, odmorima i putovanjima, ne čudi što se stvaraju uspomene koje nemaju veze sa realnošću, a na taj nači se uništava autobiografsko sećanje.

Psiholog dr Ričard Šeri koji je osnovao Društvo za neuropsihoanalitu ističe koje su loše strane društvenih mreža.

“Biti takmičarski nastrojen i okrenuti uvek lepšu stranu lica – traženje podrške ili empatije od vršnjaka je sasvim razumljivo. Međutim, tamna strana društvenog konformizma je kada u potpunosti izgubimo sebe i krenemo da negiramo ono što zaista jesmo – do stepena u kome više ne prepoznajemo iskustvo, svoj glas, sećanje ili pogled na sebe”, rekao je dr Šeri i dodao da takvo ponašanje može dovesti do osećaja stida i beskorisnosti.

“Kada ovo počne da se dešava, osećaj krivice i gađenja prema sebi može da stvori kognitivnu zamku koja vodi ka otuđenju i paranoji“, zaključio je dr Šeri.

Dr Šeri smatra da društvene mreže imaju moć da poremete odnost između naše realnosti, proživljenog i sećanja.

Prvi anonimni online časopis sproveo je studiju rađenu na osnovu 200 reči koliko je svakome dozvoljeno da anonimno postavlji na ovaj sajt svakog dana. Na ovaj način stvara se neka vrsta ličnog dnevnika koji za cilj ima očuvanje životne hronike.

“Sećanja su zapravo promenjena i manje tačna kadgod ih povučemo iz uma, do tačke u kojoj su skroz drugačija od onoga što se desilo”, kaže dr Šeri i dodaje da je snimanje našeg iskustva, odnosno bilo koja vrsta beleženja koje se može sačuvati, vrlo korisna i veoma poželjna lekcija. Tako se prisećamo iskustva koja smo stekli i znanja koja smo naučili. “Pogled u prošlost, ma koliko neprijatno delovao, nije samo zdrav već se u njemu može i uživati” rekao je dr Šeri.