Šta sve ljudsko telo može da izdrži

Povezane objave

• Upaljač ili šibica – šta je starije? 15/09
• Kako je nastao popularni praznik “Noć veštica”? 29/10
• Nauka iza tri popularne božićne bajke 21/12

Dobro je poznato da ljudi treniranjem mogu da očeliče svoje telo i da izdrže neke stvari za koje bi većina nas rekla da su nemoguće.

Ipak, ljudsko telo je i bez treniranja napravljeno tako da izdrži mnoge stvari. Pogledajte šta je to sve ljudsko telo spremno da istrpi.

Vrućina

Većina ljudi nakon što provede deset minuta na 60 stepeni Celzijusa doživi hipertermiju, odnosno pregrevanje. Ipak, naučnici tvrde da to nije ljudska granica izdržljivosti visoke temperature, već da sigurna smrt nastupa za nekoliko sekundi tek na 140 stepeni ili više. Zanimljiva je činjenica i da vatrogasci pod punom zaštitnom opremom mogu da izdrže temperaturu od oko 95 stepeni.

Hladnoća

Preživljavanje pri ekstermnim hladnoćama povezano je sa temperaturom koju naše telo uspe da zadrži, kretanjem ili zaštitnom odećom. Telo počinje da se hladi kad mu temperatura padne na 35 stepeni Celzijusa, svest se gubi kada ona padne ispod 27 stepeni. Za smrtonosnu granicu se uzima temperatura od 22 stepena Celzijusa. Dokazano je i da hipotermija nastaje nakon provedenih pola sata u vodi temperature 4 stepena.

Ubrzanje

Grudni koš je napravjlen da štiti srce i pluća od jakih udaraca, ali i od pomeranja koje može da prouzrokuje kretanje. Stručnjaci iz NASA svemirske agencije kažu da najveće ubrzanje koje telo može da podnese pri bočnom kretanju iznosi 14G (gde je 1G sila normalne gravitacije na Zemljinoj površini), pri kojoj bi se organi već odvojili jedan od drugog. Kod kretanja naglavačke telo može da izdrži najvišu silu od 8G, a pri uspravnom kretanju napred ili nazad granica je oko 40G.

Telesna temperatura

Kada se razbolimo, dolazi do reakcije imunog sistema i telesna temperatura nam se povećava. Kada ona dostigne 43 stepena Celzijusa, može doći do oštećenja mozga, a 44 stepena znači sigurnu smrt. Razlog za to je što to povećanje temperature prouzrokuje raspadanje proteina u telu, a posledica toga je “zakuvavanje” organa.

Visina

Ukoliko atmosferski pritisak padne ispod 57%, dolazi do gubljenja svesti. To odgovara nadmorskoj visini od oko 4.572 metra. Ipak boravak na većim visinama od ove neće ubiti one koji su se spremili – planinari pripremaju svoje telo za ove visine i pad nivoa kiseonika tako što nose kiseonik u bocama. Međutim, čak ni oni ne bi preživeli dugo na visini iznad 7.925 metara, što predstavlja ljudsku granicu.

Glad

Opšte pravilo glasi da čovek može da izdrži najviše tri nedelje bez hrane, ali često se javljaju izuzeci ekstermnog preživljavanja. Na preživljavanje bez hrane često utiče i telesna masa koju osoba ima pre gladovanja, što znači da osobe veće težine mogu duže da crpe rezerve koje su nakupljene. Ipak, nakon 45 dana bez hrane, više od 90% ljudi gubi 30% telesne težine, što izaziva pojavu smrtonosnih bolesti.

Dehidracija

Više od 80% ljudi dospelo bi u stanje ozbiljne dehidracije ako samo tri dana ne bi pilo vodu, a nakon sedam dana bez kapi tečnosti niko ne bi mogao da preživi.

Izvor: 24 sata