Pojam, klasifikacija i funkcije tržišta

Uvod

Odnosi između ekonomskih subjekata određenog ekonomskog sistema mogu biti regulisani i organizovani na različite načine. Ipak, opšteprihvaćeno je mišljenje da postoje dva osnovna oblika organizacije privrede:

  1. komandna privreda – većinu odluka od značaja za ekonomski život donosi država; sistem odlučivanja je centralno planski, država je vlasnik najvećeg dela sredstava za proizvodnju i ona upravlja većinom preduzeća; na ovaj način su bile organizovane privrede bivših socijalističkih zemalja;
  2. tržišna privreda – šta, kako, koliko i za koga će proizvoditi odlučuju sami privredni subjekti (preduzeća, domaćinstva); oni donose sve ekonomske odluke koje su od značaja za privredni život; privredni subjekti su povezani putem tržišta, a svoje ekonomske odluke donose u zavisnosti od stanja na tržištu.

Tržišna privreda u najčistijem obliku nikada nije postojala jer se država uvek mešala u privredu. Sve do tridesetih godina XX veka vladalo je mišljenje da država ne treba da se meša u privredni život i da će sve neravnoteže razrešiti svemoćna nevidljiva ruka tržišta. S

a pojavom Velike svetske ekonomske krize 1929-33. postalo je jasno da je intervencija države neophodna jer postoje određene imperfektnosti tržišta koje ono samo ne može da prevaziđe (monopoli, eksterni efekti itd.). Zbog toga je danas u svetskim privredama najprisutniji oblik organizacije privrede koji je negde između dva osnovna oblika. To je mešovita privreda, oblik organizacije privrede kod koga tržište ima dominantnu ulogu, ali uz određeni stepen državne intervencije. Od privrede do privrede se razlikuje mera u kojoj se država meša u privredni život.

trziste

Pojam tržišta

Definicija: Tržište predstavlja ukupnost odnosa ponude i tražnje koje se na određenom prostoru i u određeno vreme uspostavljaju povodom razmene roba i usluga.

Da bi do razmene na tržištu zaista došlo potrebno je da predmet razmene ima određenu vrednost koja se izražava preko cene. Razmena između subjekata se vrši uz pomoć novca, a cena se formira na osnovu odnosa između ponude i tražnje. U današnjim uslovima sa razvojem komunikacionih sredstava više nije potrebno da prodavac i kupac budu fizički prisutni na jednom mestu, kao što nije potrebno ni da proizvod koji je predmet razmene bude prisutan. Razvoj tehnologije je omogućio da danas pristup tržištu bude moguć sa bilo koje tačke na planeti.

Tržište pored privatne svojine predstavlja jednu od najvažnijih institucija ekonomskog sistema. Na tržištu dolazi do razmene između privrednih subjekata čime se zadovoljavaju potrebe jednih privrednih subjekata (na primer domaćinstava), ali se takođe i valorizuju proizvodni napori preduzeća – tek na tržištu preduzeća mogu dobiti tačnu informaciju o tome da li njihov proizvod zadovoljava potrošače. Tržište je mesto na kome svakodnevno nastaju nova preduzeća, ali i nestaju ona preduzeća koja nisu mogla da se izbore sa konkurencijom. Nadmetanje proizvođača za dohodak kupca je prirodno svojstvo robne proizvodnje, a to nadmetanje se odigrava upravo na tržištu.

Ključni pojmovi za razumevanje tržišta su pojmovi ponude i tražnje, kao i karakter predmeta razmene (proizvodi ili usluge), sredstva razmene koja se koriste kao i ekonomski zakoni kojima se sankcionišu i regulišu odnosi između svega navedenog. Karakteristike svih navedenih elemenata determinišu karakteristike posmatranog tržišta, ali i vrstu tržišta kojoj posmatrano tržiše pripada.

Na veličinu i strukturu tržišta deluju brojni faktori kako sa strane tražnje, tako i sa strane ponude. Takođe, deluju i različiti egzogeni faktori (faktori koji su izvan tržišta) kao i politički, društveni, tehničko-tehnološki i drugi faktori.

lekcije menadzment

Klasifikacija tržišta

Postoji veoma veliki broj načina da se tržišta klasifikuju zavisno od prirode ponude, tražnje, predmeta razmene kao i od sredstava koja se mogu koristiti za razmenu. Zavisno od kriterijuma koji se uzimaju u obzir, klasifikacija tržišta se može vršiti na različite načine:

Zavisno od prostora na kome se odvija razlikujemo:

  • lokalno
  • regionalno
  • nacionalno
  • međunarodno (svetsko) tržište

Zavisno od predmeta razmene (vrste proizvoda odnosno usluge koja se razmenjuje) razlikujemo:

  • tržište potrošnih dobara
  • tržište proizvodnih dobara
  • tržište usluga
  • tržište novca
  • tržište radne snage

Zavisno od uslova razmene razlikujemo:

  • slobodno tržište – privredni subjekti imaju potpunu slobodu u vezi sa određivanjem kupoprodajnih odnosa
  • vezano tržište – država može intervenisati i na taj način uticati na uslove razmene određenih proizvoda (na primer putem propisivanja raspona cena, standardizovanjem kvaliteta itd.)

Zavisno od konkurentskih odnosa koji preovlađuju razlikujemo:

  • konkurentsko tržište – nema dominantnih preduzeća, svi konkurenti posluju u jednakim uslovima
  • oligopolsko tržište – nekoliko dominantnih preduzeća
  • monopolsko tržište – jedno dominantno preduzeće koje je u stanju da diktira uslove poslovanja drugim preduzećima kao i da nezavisno od tržišta određuje cenu proizvoda

Zavisno od pravnih propisa koji regulišu kupovinu i prodaju razlikujemo:

  • otvoreno tržište – nema ograničenja ni na strani tražnje ni na strani ponude
  • zatvoreno tržište – postoje barijere u pristupu tržištu

zavisno od odnosa između ponude i tražnje:

  • tržište kupca – tržište na kome je ponuda veća od tražnje
  • tržište prodavca – tržište na kome je tražnja veća od ponude

Zavisno od mesta na kome se roba nalazi na putu od proizvođača do potrošača razlikujemo:

  • tržište veleprodavaca
  • tržište maloprodavaca

Ukoliko se ne precizira o kom tržištu se radi, obično se podrazumeva da se radi o tržištu robe (tržištu potrošnih dobara) jer je i sam nastanak tržišta vezan za nastanak robne razmene, prvo putem trampe, a zatim i preko novca kao prometnog sredstva.

Funkcije tržišta

Među teoretičarima postoji relativna saglasnost da tržište obavlja četiri veoma bitne funkcije. To su:

  1. informativna
  2. alokativna
  3. distributivna
  4. selektivna funkcija

Informativna funkcija tržišta – proizvođači i potrošači se informišu putem tržišta. Potrošači putem tržišta saznaju koji se proizvodi i usluge se nude, a proizvođači saznaju koji proizvodi i usluge se traže. Tržište na taj način pruža informacije o tražnji i ponudi za određenim proizvodima i uslugama, a te informacije se dobijaju putem praćenja tržišnih cena. Učesnici na tržištu, i oni sa strane tražnje, i oni sa strane ponude, informišu se na tržištu, a zatim na osnovu dobijenih informacija donose ekonomske odluke.

Alokativna funkcija tržišta – resursi kojima privredni subjekti raspolažu oskudni su i mogu se upotrebiti na više različitih načina odnosno za proizvodnju različitih dobara. Šta će se od raspoloživih ekonomskih resursa proizvoditi odlučuje se na osnovu ponašanja potrošača na tržištu odnosno na osnovu informacija o tražnji koja određujuće utiče na cenu dobara. Kada tražnja za određenim dobrom raste tada raste i njegova cena, raste i profit proizvođača tog dobra, a tada se i više različitih proizvođača interesuje za proizvodnju tog dobra. Kada više proizvođača počne da proizvodi to dobro, odnosno kada se poveća ponuda datog dobra, tada dolazi do opadanja njegove cene i deo proizvođača se povlači sa tržišta. Na taj način tržište obavlja svoju alokativnu funkciju utičući putem tržišnih cena na odluke proizvođača o alokaciji resursa koje poseduju.

Distributivna funkcija tržišta – tržišnim mehanizmom vrši se i raspodela dohodaka. Svaki privredni subjekt ostvaruje dohodak zavisno od trenutnog stanja na tržištu, zavisno od njegovih ličnih sposobnosti, ili od vrste i količine dobara koje poseduje. Na tržištu se formiraju dohoci svih faktora proizvodnje – i rada (najamnine), i kapitala (profit i kamata), i zemlje (renta). Ako određeni radnik poseduje natprosečne kvalifikacije za obavljanje određenog posla (ako je reč, na primer, o vrhunskom menadžeru sa velikim znanjem i iskustvom) onda će taj radnik prodajući svoje radne sposobnosti na tržištu moći da zaradi više od nekog menadžera koji poseduje slabije kvalifikacije. U svakom slučaju, njihove kvalitete vrednovaće tržište koje će, uz ostale faktore koji mogu delovati (odnos ponude i tražnje za radnom snagom, politika države, konkurencija), odrediti i cenu njihovog rada.

Selektivna funkcija tržišta – tržište vrši selekciju privrednih subjekata (preduzeća) nagrađujući one uspešnije (efikasnije i efektivnije), a kažnjavajući one koji su manje uspešni. Oni uspešniji će osvtvarivati profit i napredovati na tržištu, dok će oni manje uspešni ostvarivati gubitke. Na taj način, podstičući efikasnije proizvođače, tržište podstiče i efikasnost čitave privrede doprinoseći tako razvoju ekonomskog sistema.

Tutorijali - Materijali za učenje

Pretraga

_Edukacija_300x250px
baner-edukacija