Umberto Eko – Citati i izreke

Umberto Eko

Umberto Eko je italijanski pisac, filozof, estetičar, teoretičar književnosti, istoričar srednjeg veka. Rođen je 5. januara 1932. godine u Aleksandriji, Pijemont. Poznat je po svojim romanima i esejističkim delima. Njegovi najpoznatiji romani su:  “Ime ruže”, “Fukoovo klatno”, “Baudolino”, “Praško groblje” i drugi. Za roman “Ime ruže” dobio je Premio Strega 1981.

Pogledajte neke od njegovih najzanimljivijih izreka.

Citati i izreke – Umberto Eko

Došao sam do uverenja da je ceo svet jedna zagonetka, u osnovi bezopasna, koju smo umrsili svojim glupim pokušajima da je razrešimo pretpostavljajući da je zasnovana na nekoj velikoj istini.

Ludaci i deca uvek govore istinu.

Ne možeš pobeći od beskraja, bekstvom u neki drugi beskraj, ne možeš pobeći od istovetnog obmanjujući se da možeš da pronadeš različito.

Nije svaka istina za svačije uši.

Imamo ograničenje, vrlo obeshrabrujuće, ponižavajuće, a to je smrt.

Pišem ono što pišem.

Ništa više uplašenom čoveku ne daje hrabrost kao tuđi strah.

San je pismo, a mnoga pisma nisu ništa drugo nego snovi.

Prevođenje je umeće upropaštavanja.

Kada čovek prestane verovati u Boga, to ne znači da je prestao verovati u bilo šta. On onda veruje u svašta.

U fašizmu ne postoji borba za život, naprotiv, život se živi samo zbog borbe. Zbog toga, pacifizam je kolaboracija sa neprijateljem.

Kada ujutro vežem kravatu, čini mi se da donosim ideološku odluku.