Josip Broz Tito – Citati i izreke

Josip Broz Tito

Josip Broz Tito je bio predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 1953. do 1980. godine. Rođen je 7. maja 1892. godine u Kumrovecu, a preminuo 4. maja 1980. godine u Ljubljani. Na čelu Komunističke partije bio je u razdoblju od 1937. do 1980. U tom periodu postao je i vrhovni komandant Oružanih snaga SFRJ, a ostaće upamćen kao i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih.

Pogledajte neke od njegovih najzanimljivijih izreka.

Citati i izreke – Josip Broz Tito

Mi smo more krvi prolili za bratstvo i jedinstvo naših naroda. E nećemo nikom dozvoliti da nam dira ili da ruje iznutra, da se ruši to bratstvo i jedinstvo.

Radimo kao da ćemo 100 godina živeti, pripremamo se kao da će sutra rat.

Mir je iznad svega i sve drugo mora biti potčinjeno tome.

Ne treba uvek gledati samo masu, već treba videti svakog pojedinca, treba videti, osetiti, razumeti teškoće s kojima se pojedinac bori, treba nastojati da mu se pomogne i mora mu se pomoći.

Nijedna naša republika ne bi bila niko i ništa, da nismo svi zajedno.

Puno radim pa nemam vremena da starim.

Čuvajte bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svoga.

Mi smo ponosni na našu istoriju. Ponosni smo na naše žrtve koje su naši preci, naši narodi dali kroz istoriju. Mi smo ponosni na to što naši narodni nikada nisu ničiju nezavisnost ugrožavali, što naši narodi nikada nisu prelazili preko tuđe teritorije, da porobljuju druge narode.

Naše bogatstvo nisu samo fabrike i putevi. Naše bogatstvo je čovek, novi čovek, socijalistički čovek, koga treba izgrađivati.

Sretna je zemlja koja ima takvu omladinu.

Sloboda čoveka nije samo u njegovom pravu da slobodno izražava svoja mišljenja i težnje, nego pre svega u pravu i mogućnostima da čovek suvereno odlučuje o svim pitanjima svoga života.

Nemojmo se držati zakona kao pijan plota!

Radnička klasa je stub naše socijalističke države, radnička klasa svih nacionalnosti i u svim republikama ima ista gledišta i iste interese, i ona predstavlja cement koji učvršćuje i snaži našu socijalističku zajednicu.

Svaka revolucija vredi onoliko koliko je sposobna da se stalno razvija i da brani svoje tekovine!

Na tim radnim akcijama vaspitavala se naša omladina u socijalističkom duhu, u duhu kolektivnog rada i života, u duhu brisanja granica između fizičkog i umnog rada, podižući fizički rad na stepen ljudskog dostojanstva.