Desanka Maksimović – Citati i izreke

Desanka Maksimović

Desanka Maksimović bila je srpska pesnikinja, rođena 16. maja 1898. godine u selu Rabrovica kod Valjeva, a preminula 1993. godine. Glavni motivi njenih pesama su ljubav i patriotizam. Njene pesme su mladalačke i pune entuzijazma, a opet ozbiljne i osećajne. Kaže se da se u pesmama Desanke Maksimović najbolje vidi pevljivost srpskog jezika. Neke od njenih najboljih pesama su: Predosećanje, Strepnja, Prolećna pesma, Opomena, Na buri, Tražim pomilovanje, Pokošena livada, Prolećni sastanak, Đačko srce, Krvava bajka, itd.

Pogledajte neke od njenih najzanimljivijih izreka.

Citati i izreke – Desanka Maksimović

Mislim da deca i oni koji tek izlaze iz detinjstva ne vole da poveravaju starijima svoja osećanja. Njima su njihove prve tajne lake i slatke i čini im se da bi razgovor o njima mogao poremetiti neku lepotu.

Govori tiho. Ptice noćas blizu nas pevaju i meni je žao da čuju kako u glasu nečijem ima suza.

Volela bih da ne verujem da će mi srce za tobom proći kada budeš jednom otišao.

U ljubavi je najlepše da se sanja, čeka i da se čuva tajna. Ko nije prošao kroz to nije voleo. Ko nije sposoban da se žrtvuje, da pregoreva nema dara za ljubav. Ko nije patio i plakao nije voleo.

Sve na svetu biva najpre klica, pa stabiljka, pa pupoljak, cvet, i najzad plod. I pesmama o ljubavi suđeno je da potamne, da pređu iz soprana u alt, da iz začaranosti, začuđenosti, strepnje i čežnje, pređu u sumnju, u prekor, u tugu.

Najbolje se osećam dok stvaram, ili bolje rečeno, dok se u meni stvara neka pesma, dok pripremam neku knjigu.

Najlakše pišem kad pišem jezikom, rečenicom, svoga rodnog kraja.

Deci poručujem neka ne hitaju časpre izići iz detinjstva, i neka njihove prve ljubavi budu takve da bi hi smeli poveriti i mami i razrednom starešini.

Plašim se kad pomislim da će doći poslednja nedelja našega druženja.

Da se nisam sordila već u detinjstvu sa jezičkim blagom našeg jezika, ko zna da li bih ispevala onolike meldoije slične melodijama kakve se čuju u prirodi. Bez moga detinjstva ko zna da li bi bilo stvaralačko utočište, inspiracija, najprisniji životni prostor.

Detinjstvo i ono što smo u njemu doživeli zbilja je izvor svih naših snaga i inspiracija. Lepotu kojoj smo se tada divili ne pomrači nijedna s kojom se posle sretamo. Meni nijedno more, nijedna ravnica ne mogu zameniti brda, niti mi ijedna reka i njen huk mogu pomračiti lepotu gorskih potoka i njihov žubor. Rečima koje smo u detinjstvu naučili najlakše se i najradije izražavamo.

Kako je ljubav u životu žena stvar važna, u delu žene pesnika ona je najčešći sadržaj, najsnažniji podsticaj na pisanje, najzahvalnija inspiracija. Prvo se piše o tome da se želi voliti, da je srce spremno da se preda; posle se peva da se voli, da se pati; i najzad se seća da se jednom volelo. Tako kroz celo stvaralaštvo žene pesnika ljubav se provlači kao svetla nit, kao trag suze. Uz osećanje ljubavi kod mene se vrlo često vezuje osećanje prolaznosti, žaljenje za mladošću.

Sve što mi se zbog tebe dogodilo, kao očarano živi u meni, i čini se, neće proći.

Spokojstvo koje pesnik oseća posle ispevane pesme ima dušu dušu šumskog mira.

O kad bih mogla samo jednom ja nekuda iza bregova pobeći od sebe.