Artur Šopenhauer – Citati i izreke

Artur Šopenhauer

Artur Šopenhauer (1788-1860) je bio nemački filozof idealist, klasični predstavnik pesimizma. Učio je da je volja osnova svega, kao i da je volja večito nezadovoljena i zato je život beskrajna patnja, a ovaj svet najgori mogući svet. Neka od njegovih najvećih dela su: “Svet kao volja i predstava”, “Metafizika lepog”, “Metafizika polne ljubavi”, “O stilu i pisanju”, “O geniju”… Najveći uticaj je imao pred kraj svog života i posle smrti.

Pogledajte neke od njegovih najzanimljivijih izreka.

Citati i izreke – Artur Šopenhauer

Zdravlje nadmašuje sva moguća dobra tako znatno da je zdrav prosjak sretniji od bolesnog kralja.

Bogatstvo je nalik na morsku vodu; što je više pijemo, to smo žedniji.

Ljubomora se uvek rađa sa ljubavlju, ali ne umire uvek sa njom.

Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga sa kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.

Ma kako čvrsto ljudi bili povezani prijateljstvom, ljubavlju ili brakom, sasvim pošteno svaki na kraju misli ipak samo na sebe i možda još na svoje dete.

Budala trči za užicima života i shvata da je prevarena. Mudrac izbegava nevolje.

On je vrlo nedruštven, to gotovo već znači: On je čovek velikih sposobnosti.

Da bi se priznala tuđa vrednost, treba imati sopstvenu.

Najveća je od svih ludosti – žrtvovati svoje zdravlje, ma šta to bilo; zbog sticanja imovine, zbog napredovanja u službi, zbog učenosti, zbog slave, a da o toj slasti i kratkotrajnim užicima i da ne govorimo. Šta više, zdravlju treba sve podrediti.

Ko je okrutan prema životinjama, ne može biti dobar čovek.

Prijatelj svih nije ničiji prijatelj.

Sudbina meša karte, a mi igramo.

Duvamo balone od sapunice što duže možemo i što veće možemo , iako dobro znamo da će se raspršiti.

Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina.

Zašto su obični ljudi tako društveni i prilagodljivi? Zato što lakše podnose druge nego sami sebe.

Kao što je ljubav prema životu zapravo samo strah od smrti, tako i društvenost ljudi zapravo nije direktna; ona se, naime, ne zasniva na ljubavi prema društvu, nego na strahu od samoće.

Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja, sve je ništa.

Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas nedavno snašla.