Vidlič – Piroćansko čudo prirode

Povezane objave

• Kako društvene mreže utiču na naš mozak? 28/09
• Pravi razlog zašto na dolarima nema likova živih ljudi 04/01
• Ko je Crvenokosa boginja u Narodnom muzeju u Beogradu? 27/08

Na oko 5 kilometara od Pirota se nalazi planina Vidlič, koja se proteže i na teritoriju obližnje Bugarske. Na ovoj prelepoj planini, na nadmorskoj visini između 470 do 510 metara, nalaze se i brojne lekovite vode, po kojima je planina poznata.

Na planini se izdvajaju gornja i donja grupa izvora. Temperatura vode na Izvoru života iznosi konstantnih 29 stepeni Celzijusa.

Tačnije u kanjonu Gradašničke reke, na svega par kilometara od centra grada, svakodnevno, bez obzira na godišnje doba, kozijom stazom dužine od oko 3 kilometara od sela Gradišnica pa uzbrdo, zaputi se par stotina ljudi iz cele Srbije i inostranstva, koji veruju u isceljenje raznih ekcema, otvorenih rana, ali i izlečenje stomačnih problema- naročito čireva.

Pored toga što su mnogi izlečeni od gangrene, ali i različitih stomačnih tegoba, primarno čira na želudcu, voda na ovom izvoru, takozvanom „izvoru života“, je poznata i po značajnoj koncentraciji srebra. Zapravo u njoj ima taman toliko srebra, da to bude korisno za organizam.

Smatra se da izvor datira još iz vladavine Rimskog carstva, pošto su arheolozi u njegovoj neposrednoj blizini otkrili ostatke naselja i grobnica.

U antičkim ruševinama na mestu današnje Dag banjice svedoče brojni turski zapisi iz XVI veka u kojima se navodi da je ostacima drevnih zdanja nastalo selo Gradašnica.

Izvor Dag banjica, do koga se stiže nakon pola sata pešačenja pored reke Gradašnice, uzvodno od istoimenog sela, naziv je dobio još u vreme Turaka. Legenda kaže da je na ovom mestu spas pronašla lepotica Daga iz Istanbula, koja je u potrazi za lekom protiv teškog oboljenja kože obišla celu Aziju i Evropu. U znak zahvalnosti, vrelo na kom je čudesno iscelila teške rane devojka je nazvala svojim imenom.

Još jedna legenda je indirektno vezana za naziv Dag banjice, a ona nas vraća daleko u drevni Rim.

Prema ovoj legendi, preko ovog vrela su se rimski vojnici vraćali iz pohoda. One najgore ranjene, koji čak nisu mogli ni hodati saborci bi ostavljali kraj vrela kako su samo očekivali njihovu smrt. Međutim, vrlo brzo ovi teški ranjenici bi se vraćali sa vrela preporođeni i na svojim nogama, neki čak odlučni da u ovom kraju ostanu i ožene lokalne devojke. Voda iz vrela je bukvalno „dizala iz mrtvih“ rimske ranjenike. 

Iako ni jedan od ovih izvora nije zvanično lečilište i verovatno nikog ovde lekar nije uputio, i dalje žive legende, ljudi veruju i neki i poslednju nadu poklanjaju ovoj darovitoj planini i njenim izvorima.