Najgora zanimanja kroz istoriju

Povezane objave

• Zanimljivosti o gradu Baršov u Rumuniji! 01/02
• Zašto su pojedini ljudi klaustrofobični? 06/08
• 8 činjenica o knjizi “Mali princ” koje sigurno niste znali 19/07

Mrzite svoj posao? Kada saznate čime su se ljudi bavili u prošlosti, verovatno ćete promeniti svoje mišljenje.

Kroz istoriju, ljudi su se bavili svim i svačim, pa ipak, postoji nekoliko koji su proglašeni najgorim poslovima ikada.

Nomenklator

U starom Rimu, postojao je rob čiji je zadatak bio da prati svog gospodara i da pamti imena svih koje gospodar upoznaje. Kasnije, kada bi sreli određenu osobu, nomenklator je podsećao gospodara kako se ta osoba zove. Otuda je nastala i reč nomenklator, koja označava spisak imena bez ikakvog objašnjenja ili pak registar imena.

Brodski hirurg

Iako su hirurzi oduvek bili veoma poštovani, tokom bitaka u srednjem veku, ovi lekari su morali da operišu u užasnim uslovima, na brodu. Pored raznih bolesti i infekcija, često nisu imali ni adekvatnu opermu. Naravno, uz to, bili su kažnjavani ukoliko do infekcije ili pak smrtnoh ishoda dođe, što se često dešavalo, usled nepostojanja sterilnih uslova za operaciju i saniranje rana.

Sakupljač pijavica

Metod lečenja pijavicama bio je veoma popularan u Evropi, a lekari su ih nabavljali uz pomoć sakupljača. Naravno, najefikasniji način da se skupe ove krvoije bio je da ih namamite svojim telom…

“Jedač grehova”

Ovaj posao naročito je bio popularan tokom 19. veka u Evropi. Zanimanjem su se bavili siromasi, a posao im je bio jednostavan. Naime, nakon što osoba premine, ljudi su imali ceremoniju sahranjivanja. U jednom trenutku, iznad tela pokojnika prelazili su hranom i piće, a zatim bi jedač grehova morao da, pred svima, ispred tela pokojnika, pojede tu hranu. Ljudi su verovali da se time uklanjaju grehovi pokojnika i odlaze kod “jedača grehova”.

Dečak za bičevanje

Tokom 15. i 16. veka, vladari su verovali da su njihovi sinovi potomci Boga. Stoga, bilo je zabranjeno tući ih. Kada bi pak neki princ napravio nestašluk, vladari su kažnjavali posebno odabranog dečaka, iz naroda, kojeg bi bičevali i tako “kažnjavali” princa. Neretko se dešavalo da dečak za bičevanje živi na dvoru, pa i da se sprijatelji sa samim princem.

Sapundžija

Iako ovo zvuči kao veoma lepo zanimanje, u drevna vremena, pa i tokom srednjeg veka, pravljenje sapuna bilo je sve samo ne čisto i ugodno. Antički sapuni pravili su se od životinjske masti i pepela, a u srednjem veku, hemičari su “mućkali” opasni natrijum-hidroksid.

Čistači mesta pogubljenja

Pored toga što su postojali ljudi koji su izvršavali pogubljenja, sama lokacija morala je nakon čina biti očišćena. Nema potrebe detaljisati šta je sve bilo potrebno očistiti nakon pogubljenja.

Kradljivci leševa

U srednjem veku, ljudsko telo bilo je nedovoljno istraženo, pa su često, naučnici i studenti istraživali i radili eksperimente upravo na leševima. A do svojih “rekvizita” za učenje dolazili su uz pomoć kradljivaca, koji su otkopavali grobove i krali tela, te ih kasnije prodavali.