Lobanja “čoveka zmaja” podstiče na preispitivanje ljudske evolucije

Povezane objave

• Nova Panasonic baterija za Tesla automobile menja pravila igre u automobilskoj industriji 28/10
• Ovo su 25 najhakovanijih šifri na Internetu u 2017! 20/12
• Astronomi predstavili detaljnu fotografiju druge zvezde naše galaksije 21/12

Dobro očuvana lobanja iz Kine, poznata kao „čovek zmaj“, dospela je na naslovne strane širom sveta, opisana kao jedno od najrevolucionarnijih, najznačajnijih i najuzbudljivijih naučnih otkrića u svetu.

Navodno pronađena 1933., kada je Harbin, glavni grad provincije Hejlongđijang bio pod japanskom okupacijom, lobanja je otkopana kada se gradio most preko reke Songhua. Da bi sačuvao lobanju od japanskih vojnika, čovek koji ju je pronašao, zakopao ju je na dno napuštenog bunara.

Lobanja nije ponovo izašla na videlo sve dok treća generacija porodice anonimnog pronalazača nije saznala za dugo čuvanu tajnu do pred njegovu smrt.

Revidiranje ljudske evolucije?

Istraživanja, koja bi mogla da dovedu do revidiranja ljudske evolucije, usledila su nakon što je lobanja donirana Geološkom muzeju Hebeja, GEO univerziteta u Šiđažuangu 2018.

Prošle godine, međunarodni istraživački tim, na čelu s Đi Kjangom, profesorom palentologije na Hebej GEO univerzitetu, klasifikovao je lobanju u okviru nove vrste: Homo longi. Naučnici smatraju da je fosil pružio ključne dokaze za proučavanje porekla i evolucije Homo sapiensa, vrste kojoj pripadaju svi postojeći ljudi. Nalazi tima objavljeni su u časopisu The Innovation u junu.

“Čovek zmaj” bliži Homo sapiensu od neandertalaca?

Prema saopštenju za medije, sveobuhvatna filogenetska analiza tima otkrila je da lobanja iz Harbina kao i neki drugi istočnoazijski arhaični ljudski fosili, pripadaju evolucionoj kladi, odnosno grupi koja ima istog poslednjeg pretka kao i Homo sapiens. Rašireno je verovanje da su neandertalci formirali sestrinsku grupu loze Homo sapiensa, međutim, Kris Stringer, paleoantropolog iz Prirodnjačkog muzja u Londonu, koji je takođe bio član tima, rekao je: „Naša analiza sugeriše da lobanja iz Harbina, uz neke druge fosile ljudi iz pleistocena iz Kine, čine treću istočnoazijsku lozu, što je zapravo bliže Homo sapiensu nego što su to neandertalci.“

Jedno od najrevolucionarnijih otkrića na temu evolucije ljudi?

CNN je naveo „čoveka zmaja“ kao jedno od šest prošlogodišnjih „najrevolucionarnijih otkrića u ljudskoj praistoriji, koja oblikuju porodično stablo naše vrste na fascinantne i neočekivane načine“. Lobanja bi „mogla da predstavlja potpuno novi tip čoveka“, navodi se dalje. Postoji nada da će se iz fosila izdvojiti DNK ili neki drugi genetski materijal, kako bi se saznalo više o zagonetnom praistorijskom čoveku, posebno da li on može predstavljati denisovane, misterioznu ljudsku populaciju.

Javna naučna biblioteka, neprofitna organizacija otvorenog pristupa za nauku, tehnologiju i medicinu, sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, navela je nalaze o lobanji kao jedno od sedam najboljih otkrića u 2021. u vezi s ljudskom evolucijom, saopštivši: „Priča koja stoji iza otkrića ove lobanje je fascinantna!“ Magazin Smithsonian, zvanični časopis koji izdaje Smithsonian Institute, renomirani američki istraživački i muzejski kompleks, uvrstio je „čoveka zmaja“ u grupu 10 najznačajnijih naučnih otkrića 2021.

Neophodno pronalaženje dodatnih fosila

Ipak, da bi uloga „čoveka zmaja“ kao pripadnika nove vrste bila opravdana, moraće da se otkrije još fosila, da bi se popunile praznine u okviru ljudske evolucije. Đi, šef istraživačkog tima „čoveka zmaja“, rekao je da se nada novim otkrićima. Na konferenciji za medije, održanoj nakon objavljivanja studije njegovog tima, Đi je izjavio da iako je broj ljudskih vrsta postao manji, populacija je postajala sve veća i veća. Kao rezultat toga, danas postoji samo jedna ljudska vrsta. „Radujem se lovu na nove ljudske fosile, posebno na zajedničkog pretka Homo longija i Homo Sapiensa u istočnoj Aziji a još više u Kini, kako bih promovisao međunarodno istraživanje o poreklu Homo Sapiensa“, rekao je on.