Tajni sudski sistem predstavlja pretnju Pariskom klimatskom sporazumu

Povezane objave

• Šta možemo naučiti iz pet masovnih izumiranja iz prošlosti naše planete? 17/11
• EXIT: ulaznice za medicinske radnike, vakcine za posetioce 26/05
• Drugo polugodište možda neće početi na vreme 24/12

Dotični ugovor dozvoljava energetskim korporacijama da tuže vlade zbog politike koja bi mogla ugroziti njihov profit, kao i da potražuju milijarde evra odštete.

Tajni sudski sistem za investitore predstavlja stvarnu pretnju Pariskom klimatskom sporazumu, kažu aktivisti, dok se vlade koje preduzimaju mere za postepeno ukidanje fosilnih goriva suočavaju s nizom višemilionskih tužbi zbog gubitka profita.

Novi podaci ukazuju na porast slučajeva na osnovu Ugovora o energetskoj povelji (ECT), nejasnom međunarodnom sporazumu, koji omogućava energetskim korporacijama da tuže vlade zbog politike koja bi mogla da naškodi njihovom profitu.

Investitori u ugalj i naftu već vode postupke protiv vlada za nekoliko milijardi evra nadoknade zbog gubitka dobiti izazvanog promenama energetske politike. Na primer, nemačka energetska kompanija RWE tuži Holandiju za 1,4 milijarde evra zbog njenih planova za postepeno izbacivanje uglja, dok Rockhopper Exploration, sa sedištem u Velikoj Britaniji, tuži italijansku vladu nakon što je zabranila nova bušenja u blizini obala.

„To je prava pretnja Pariskom sporazumu. To je najveća pretnja za koju znam“, rekla je Jamina Sahib, bivša radnica Sekretarijata ECT koja je dala otkaz 2018. da bi podigla uzbunu.

„Pariski sporazum… znači da moramo da izvršimo dekarbonizaciju u tekućoj deceniji pre 2030. godine“, rekla je Sahib, takođe koautorka izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene o ublažavanju uticaja. Ona je procenila da bi strani investitori mogli da tuže vlade za 1,3 biliona evra do 2050. godine kao kompenzaciju za prevremeno zatvaranje elektrana na ugalj, naftu i gas, što je suma koja premašuje ono što se EU nada da će potrošiti na svoj zeleni program u narednoj deceniji.

Kako se kompenzacija kompanijama plaća iz javnih fondova, vlade bi imale manje novca za ulaganje u novu tehnologiju, kako bi zgrade, transport i industrija učinile zelenijim. Sahib tvrdi da bi ove isplate mogle da ugroze zelenu tranziciju. „Nemoguće je učiniti sve“, rekla je ona.

Odvojena analiza ugovora ukazala je na povećanje od 269% vezano za slučajeve u 2011-20. u poređenju s prethodnom decenijom. „U budućnosti ćemo videti još mnogo slučajeva“, rekla je Lusija Barsena iz Transnacionalnog instituta sa sedištem u Amsterdamu, koja je prikupila podatke. Od 2013. godine, dve trećine slučajeva pokrenuto je protiv vlada zapadne Evrope.

„Ugovor o energetskoj povelji… uopšte nema koheziju s klimatskom politikom“, rekla je Barsena. „Trgovinski i investicioni sporazumi su obavezujući za države, što znači da ako prekrše ugovor onda moraju da plate ogromne svote novca, dok ne postoji drugi mehanizam koji zemlje vezuje za ciljeve koje postavljaju na Cop26. Postoji velika asimetrija.”

Predstavnici 54 članice ECT-a sastaju se sledeće nedelje na devetoj rundi pregovora o modernizaciji sporazuma.

Potpisan 1994. godine, ugovor je imao za cilj da zaštiti zapadne kompanije koje investiraju u zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza bogate naftom i gasom. Samo strani investitori, a ne domaći, mogu da koriste sistem, što dovodi do dugotrajnih žalbi na privilegovani pristup. Lideri kampanje sada strahuju da bi to moglo da zaustavi zelenu tranziciju.

„Očigledno je da moramo da izađemo iz sfere fosilnih goriva prilično brzo, a ugovor o energetskoj povelji stoji na putu jer štiti fosilna goriva“, rekla je Kornelija Merfild, viši koordinator trgovinske i investicione politike u Climate Action Network Europe. „Naša glavna briga je da će, kada vlade počnu da donose odluke o postepenom ukidanju uglja, gasa i nafte, naići na poteškoće s poglavljem o zaštiti investicija u ovom sporazumu.

Nemački RWE tuži Holandiju za 1,4 milijarde evra nakon što je holandska vlada odlučila da zatvori sve elektrane na ugalj do 2030. godine, uključujući RWE-ovu elektranu Eemshaven, koja je počela da radi 2015. s očekivanim životnim vekom od 40 godina. RWE je saopštio da podržava energetsku tranziciju u Holandiji, i „jedino pitanje je stoga činjenica da zakon o zabrani uglja ne predviđa adekvatnu kompenzaciju“.

Izveštava se da druga nemačka kompanija, Uniper, traži između 850 miliona i milijardu evra za prevremeno zatvaranje svoje elektrane na ugalj Maasvlakte u blizini Roterdama, koja je otvorena 2016. Kompanija je odbila da potvrdi odštetu koju je tražila, rekavši: „Uniper je uveren da bi gašenje naše elektrane u Maasvlakteu posle samo 15 godina rada bilo protivzakonito bez adekvatne nadoknade.”

Rockhopper, koji se nalazi na londonskoj berzi, tuži Italiju nakon što su poslanici u ovoj zemlji 2016. godine ponovo uveli ograničenja na bušotine nafte i gasa u krugu od 12 nautičkih milja od obale. Rockhopper, koji nikada nije otkrio veličinu svog potraživanja, rekao je u septembru da tuži za „veoma značajnu novčanu odštetu na osnovu izgubljene dobiti“, nakon što je italijanska vlada odbacila planove za istraživanje nafte na projektu Ombrina Mare u Jadranskom moru.

Rockhopper je saopštio sledeće: „Italijanska vlada je izdala licence i podstakla značajna ulaganja u istraživanje nafte i gasa na osnovu ove platforme. Jasno je da nije pravedno menjati pravila na pola puta. Takođe je važno napomenuti da Italija nastavlja da proizvodi značajne količine nafte i gasa unutar 12 milja od obale.”

Poznato je da su investitori podneli 142 slučaja protiv vlada od kada je ECT stupio na snagu 1998. Međutim, ovo su samo poznati slučajevi. Čak i sekretarijat ECT-a sa sedištem u Briselu priznaje da nema potpunu sliku, jer investitori nisu u obavezi da otkrivaju pravne radnje prema ECT-u.

Urban Rusnak, generalni sekretar Sekretarijata energetske povelje, odbacio je gledište da bi sporazum ometao vlade da se oslobode fosilnih goriva, rekavši da ne zabranjuje energetsku politiku. „Sporazum ne zabranjuje vladama da zaustave fosilna goriva. Ne postoji ništa poput automatskog kažnjavanja.”

On je sugerisao da bi vlade mogle da napuste fosilna goriva bez sporova prema ECT-u ako zauzmu pametan pristup. „Ako je vlada dovoljno pametna i ako im je stalo do svoje investicione klime, mogu da se snađu“, rekao je on.

Rusnak, koji je odrastao u komunističkoj Čehoslovačkoj, naglasio je važnost ECT-a u održavanju vladavine prava. „Neki nedavni zahtevi klimatskih aktivista da se zabrane sva fosilna goriva bez ikakve nadoknade podsećaju na ono što se dogodilo u Čehoslovačkoj… kada je režim 1948. odlučio da izvrši eksproprijaciju kompletne industrije iz dobronamernih razloga vezanih za socijalnu pravdu“, rekao je on. „Moja poenta se ne odnosi na pojedinačne slučajeve. Radi se o sistemu. Ili mi kao zapadna civilizacija zaista verujemo u ono što smo se dogovorili: moramo da poštujemo naše sporazume, a ako se uslovi promene, moramo da sednemo i pregovaramo kako ćemo izaći iz toga.”

Nije se složio ni sa predlogom nevladinih organizacija da vlade EU masovno napuste ECT. „To je pravno moguće, ali posledice su strašne“, rekao je on, misleći na klauzulu o prestanku roka od 20 godina, koja je značila da potpisnici ostaju u obavezi dve decenije. „Molim vas, budite ozbiljni u vezi s reformom… U suprotnom ćete biti 20 godina zarobljeni u ugovoru koji vam se ne sviđa.

Sahib tvrdi da je sporazum izvan reformi, jer će zemlje članice centralne Azije staviti veto na svako slabljenje zaštite fosilnih goriva. „Zemlje EU treba da se povuku kao jedna celina“, rekla je ona. „Ako se potpuno povučemo, mogli bismo pristati da otkažemo ovu klauzulu i onda bismo mogli da nastavimo s našom energetskom tranzicijom.