Kako motivisati dete za učenje

Povezane objave

• Jednostavne tehnike za podizanje raspoloženja 23/10
• Dva minuta za sreću 27/07
• Izreke koje objašnjavaju depresiju 22/02

Nekoj deci je stalo do škole bez ikakvog uticaja roditelja. Vredna su, uče redovno i rade domaći a da pritom roditelj ne mora da ih opominje ili tera. To su đaci sa urođenom motivacijom za učenjem.

Međutim, većina đaka nema tu unutrašnju želju i mora da se motiviše na druge načine kako bi bila uspešna u školi. Često misle da domaći koji imaju nije bitan i olako će prihvatiti slabu ocenu na kontrolnom. Vole da zamene učenje sa gledanjem TV-a i nemaju ambiciju koja je potrebna za uspešan rad. Zato ste vi, kao roditelj, tu da im pomognete. Evo nekoliko načina da ih motivišete.

Neka učenje bude navika

Ako dete nije motivisano da uči, moraćete da pripomognete i pružite dobru osnovu i dobre navike za rad. Nekim đacima treba organizovati vreme, dok nekima smeta okruženje. Napravite dnevni plan koji je lak i jednostavan. Gledajte da se dete redovno drži plana i steći će naviku da uči.

Uspostavite jasna pravila za domaće zadatke. Na primer, možete da odredite sat vremena za domaći svaki dan. Pomažite mu sa teškim zadacima i što češće budite tu da pružite podršku da sprečite zabušavanje. Dete često samo može da odluči kakva pomoć mu je potrebna. Pitajte ga šta mu najviše odgovara.

Stvorite radno okruženje

Učenje je za dete najlakše i najefektivnije ako ne postoji ništa što će ga ometati. Ako nemate poseban kutak za učenje u kući, napravite ga. Dovoljan je jedan sto sa lampom i policama za knjige, u mirnoj sobi bez elektronskih naprava poput kompjutera i televizora. Ako kompjuter mora da bude u sobi, bar gledajte da ne bude na istom stolu na kojem se uči.

Ne dozvolite detetu da uči u krevetu. Ovo je pre svega loše za kičmu jer je gotovo nemoguće naći dobar položaj za pisanje. Pored toga, učenje u krevetu može asocirati na spavanje i odmor, pa će se dete brže umoriti i često će mu se spavati. Ne dozvolite mu da meša učenje sa odmorom. Čitanje u krevetu može proći ako je u pitanju neko lako štivo, ali nikako ako se radi domaći ili uči lekcija.

Uvedite nagrade

Nagrade su odličan izvor motivacije za đake koji ne žele da uče. Pozitivna podrška podstiče rad bez obzira na to da li je dete voljno ili ne.
Međutim, nije bilo kakva nagrada poželjna. Izbegavajte velike nagrade na kraju polugodišta ili na kraju godine. Većina đaka ne voli da razmišlja na tako velike vremenske periode i neće ih motivisati ništa što ponudite ako to nije na dohvat ruke. Uostalom, njima je dovoljna nagrada raspust na kraju godine, a to dobijaju bez obzira na uspeh.

Ono što treba da ponudite su umerene nagrade za kratkoročne ciljeve, što češće možete. Umesto da kažete ”kupiću ti nov kompjuter ako budeš odličan na kraju godine”, pokušajte sa ”daću ti veći dzeparac ako dobiješ 5 na kontrolnom”. Budite kreativni, saznajte šta vaše dete voli. Menjajte nagrade.

Nekim tinejdžerima je dovoljan jedan nedeljni cilj. Na primer, ako završi domaći na vreme tokom nedelje, častite ga bioskopom preko vikenda. Što bolja i bliža nagrada, to će dete biti vrednije i zainteresovanije.

Nekim đacima je možda potrebna i češća nagrada. Tinejdžeri umeju da budu problematični i da nemaju nimalo motivacije. U tom slučaju, pokušajte sa dnevnim nagradama. Na primer, recite im da mogu da igraju igrice ili gledaju TV samo kad završe domaći, to je najčešći recept. Ovakve sitne privilegije mogu biti veoma učinkovite.

Neke nedoumice oko nagrađivanja

Mnogi roditelji se protive nagradama. Misle da nema potrebe da nagrađuju dete za nešto što je obavezno i što se očekuje od njih. Ali, oni ne shvataju da motivacija najčešće dolazi spolja, retko koje dete je rođeno motivisano. Zapamtite da male nagrade daju velike rezultate.

Uostalom, roditelji takođe dobijaju nagrade za ono što rade. Za uspešno obavljen posao sledi plata svakog meseca. Nekim đacima je knjižica sa peticama isto što i vama plata, ali većini ipak nije. Zato treba da im ponudite nešto kao zamenu.

Nagrade ne moraju biti velike ili skupe. Dajte im neke privilegije koje možda nisu imali ili koje uzimaju zdravo za gotovo.