Ko je Crvenokosa boginja u Narodnom muzeju u Beogradu?

Povezane objave

• Tvorac “lajka” – zašto ne postoji “dislajk” dugme 21/10
• Šta krije Armagedon- biblijski grad kraj Izraela? 19/03
• Stižu zvezde padalice 10/08

Ko je zapravo Crvenokosa boginja, neobična figura iz doba ranog neolita koja sad karsi stalnu postavku Narodnog muzeja u Beogradu?

Sada već davnog ranog leta 1965. godine desilo se veliko izlivanje Dunava iz njegovog korita, velike poplave. Bilo je bojazni da će veliki Dunav poplaviti veći deo Bačke i Srema. Preduzete su sve mere zaštite, pa se pored već postojeće brane kod sela Deronje počela praviti još jedna brana. Pri iskopavanju zemlje za branu otkrivene su neolitske grobnice, grnčarije, kućišta, selo. Dugi niz godina su entuzijasti i arheolozi na ovom mestu čitali istoriju staru i 80 vekova iz ostataka naroda koji je ovde živeo. Ovaj lokalitet je nazvan „Donja Banovina“. 1989. godine na ovom lokalitetu u jednoj jami pronađena je posebna figura- statua žene- mnogo veća (čak i šest puta) od do tada nađenih statua, prikaza ljudi iz tog neolitskog perioda.

Statua je bila polomljena ali su delovi ne oštećeni pa je bila pogodna za rekonstrukciju. Ona je po pronalasku ocenjena kao velika arheološka vrednost i čuvana je u sefu banke u Odžacima, dok je ostatak neolitske postavke nađen na ovom nalazištu bio izložen u Muzejskoj jedinici Odžaka, sastavu biblioteke „Branko Radičević“. Sve do momenta kada je renovirani Narodni muzej u Beogradu u planu ponovnog otvaranja za posetioce i planiranja neolitske postavke, počeo pregovore da čuva Crvenokosu boginju kao centar postavke. Najzad Crvenokosa boginja zauzima ekskluzivno mesto u Atrijumu muzeja osam dana 2019. godine i dobija posebnu svečanost u njeno ime na ponovnom otvaranju vrata muzeja posetiocima posle renoviranja Trga Republike.

Pokrštavanja figura, arheoloških dragulja nisu retka i daju im posebnu mistiku koja odiše periodom i lokaltetom iz kog potiču, daju im poseban šarm i odličan su marketinški odjek te zvučno intrigiraju i privlače širu javnost.

Počinje detaljno ispitivanje posebnosti kojom mami ovaj eksponat. Figura je pozamašne veličine spram onih koje su nađene a čine predstavu ljusi, iz tog perioda, s’toga se smatra da je reč o „ majci boginji“ pandamu čuvene grčke Gee. Dalje građa figure je atrakcija- ima izražene ženske atribute, što asocira na plodnost i opet je u skladu sa opisom rodne majke boginje, međuim figura ima izražen samo gluteus kad se gleda od nazad a veoma uska ramena i gornji deo i pognuta je uobličeno ka napred kao da se prsi- te se od nazad stiče utisak falusa.

Kosa boginje je najupečatljiviji detalj, ravna je, kviri lice poput marame i obojena je u crveno. Još se ispituje poreklo boje i sinonim kose boje vatre i to će nam reći nešto više o životu i verovanju ovih prostora pre više od 8 000 godina.

Leva noga je kraća mnogo od desne pa je moralo da se napravi postolje kako bi figurina stajala, za to se veruje da je kriva umetnikova ne stručnost ili aljkavost.

Veoma je naglašena brada i urezane su oči dok su usta izostavljena. I dalje se debatuje da li je figurina nama nepoznato božanstvo u šta bi voleli da verujemo ili prosto predstava žene tog doba. U svakom slučaju ono što znamo jeste da su narodi koji pripadaju davnoj istoriji na ovaj način pripovedali i da je bitno samo da naučimo da čitamo njihov jezik.