Globalizacija
Globalizacija se u najširem smislu reči odnosi na ekspanziju globalnih veza i obuhvata više velikih procesa. Definicije globalizacije se stoga razlikuju zavisno od toga šta im je u fokusu. Globalizacija je istorijski složena pojava. I samo značenje ovog termina je tema opšte rasprave. Može se odnositi na stvarne procese, ideje koje ih opravdavaju i na načine njihovog promišljanja. Termin nije neutralan, jer definicije odražavaju različite ocene globalnih promena.
Globalizacija označava ekonomski, politički i kulturni proces koji je omogućen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je često vođen željom velikih korporacija za osvajanjem novih tržišta. On je istovremeno i kontroverzan proces.
Ekonomska globalizacija
označava u prvom redu stvaranje i utvrđivanje pravila jedinstvenog svetskog tržišta sa slobodnim protokom robe i kapitala preko državnih granica. Zagovornici ekonomske globalizacije tvrde da slobodno kretanje kapitala podstiče konkurenciju i razvoj. Protivnici sa druge strane tvrde da velike multinacionalne korporacije koriste već zarađeni kapital da onemoguće stvaranje konkurenata sa kojima bi morali deliti tržište.
Politička globalizacija
je tesno vezana uz ekonomsku globalizaciju. Postojanje jedinstvenog svetskog tržišta smanjuje mogućnost nacionalnih država da direktno podstiču razvoj vlastite ekonomije postavljanjem pravila koja daju prednost vlastitim firmama. Mesto donošenja odluka se prenosi iz državnih u međunarodne institucije čime se smanjuje mogućnost ljudi da direktnim izborima predstavnika vlasti utiču na vlastiti razvoj.
Kulturna globalizacija
predstavlja susret različitih svetskih kultura i običaja. Protok robe, kapitala i ljudi preko državnih granica donosi sa sobom i protok navika, običaja i kultura. Ovaj proces kod različitih ljudi često izaziva različite reakcije. Neki smatraju uticaj nove kulture pozitivnim razvojem koji obogaćuje postojeću kulturu dok drugi u novoj kulturi vide pretnju utvrđenim vrednostima i pravilima.
Naredne defnicije izražavaju preovlađujuće uticaje u teoriji globalizacije:
Neumoljiva integracija tržišta, država-nacija i tehnologija u do sada neviđenom stepenu koja omogućava pojedincima, korporacijama i državama-nacijama da protežu širom sveta dalje, brže, dublje i jeftinije nego ikad pre…širenje slobodnog tržišta kapitalizma do svake zemlje na svetu(T.L. Friedman, The Lexus and the Olive Tree, 1999, p. 7-8)
Kompresija sveta i intenzifikacija svesti sveta kao celine … konkretna globalna međuzavisnost i svest o globalnoj celini u dvadesetom veku(R. Robertson, Globalization, 1992, p. 8)
Društveni procesi u kojem iščezavaju geografska ograničenja na društvena i kulturna zbivanja i u kojem ljudi sve više postaju svesni toga.(M. Waters, Globalization, 1995, p. 3)
Istorijska transformacija koju čini zbir određenih formi i instanci koje postaju globalne putem (i) aktivnog širenja praksi, vrednosti, tehnologija i drugih proizvoda ljudi na čitav svet, (ii) kada globalne prakse vrše rastući uticaj na živote ljudi, (iii) kada svet služi kao fokus za sve, ili kao premisa u uobličavanju ljudskih aktivnosti.(M. Albrow, The Global Age, 1996, p. 88)
Integracija na osnovu projekta koji se izvodi na osnovu “pravila tržišta na globalnom nivou(P. McMichael, Development and Social Change, 2000, p. xxiii, 149)
Dominantna forma globalizacije označava istorijsku transformaciju: u ekonomiji na način sticanja prihoda i egzistencije; u politici gubitak stepena lokalne kontrole…, a u kulturi gubitak dostignuća kolektiviteta…Globalizacija nastaje kao politički odgovor na ekspanziju moći tržišta…Ona je na području znanja.(J.H. Mittelman, The Globalization Syndrome, 2000, p. 6)
…širenje, produbljavanje i ubrzavanje međuzavisnosti u svim aspektima savremenog društvenog života od kulture do kriminala, od finansija do duhovnosti.(Held and McGrew 1999: 2)
… razvoj globalnih finansijskih tržišta, rast transnacionalnih korporacija i njihova sve veća dominacija nad nacionalnim ekonomijama.(G. Soros, On Globalization, 2002, p.13)
Globalizacija i menadžment
Nijedan menadžer ne može da pođe od pretpostavke da je njegova organizacija izolovana od globalnih aktivnosti. Danas nije neuobičajeno da globalna organizacija sa sedištem u npr. Sjedinjenim Američkim Državama nadgleda proizvodne operacije ne samo u SAD, već i u Nemačkoj, Singapuru…, da prodaje svoje proizvode na svim kontinentima.
Nemaju samo velike kompanije globalnu perspektivu, sve je više malih kompanija koje kreću u tom pravcu.
Fenomen globalizacije se sastoji iz tri međusobno povezana faktora: blizine, lokacije i stava. Ona istovremeno predstavlja i saznanje organizacije da posao mora da ima međunarodnu a ne lokalnu perspektivu.
Blizina kao faktor globalizacije uslovljava posmatranje sveta i svetskog tržišta kao jedno “globalno selo”. Tehnika i tehnologija omogućavaju brzu razmenu informacija a samim tim i mušterije postaju podjednako udaljene od svojih organizacija. Globalizacija podrazumeva i lokacija i integracija operacija preko međunarodnih granica a istovremeno obuhvata i nov, otvoren stav prema praksi menadžmenta u međunarodnim okvirima.
Primer globalizacije:
Za Federal Exspress nema sigurnog puta ka uspehu
Vođen istovremenom željom da mu kompanija izbije na prvo mesto i zasićenjem američkog tržišta , Federik Smit, glavni izvršni direktor i osnivač Federal Expressa, iskoristio je priliku i proširio usluge isporuke i na Evropu. Njegov cilj je bio da postane dominantna međunarodna sila. Međutim takmičenje u inostranstvu s ustaljenim evropskim konkurentima i nužnost ispunjavanja brojnih inostranih regulativa uzrokovalo je mnoge neočekivane probleme i znatne gubitke. U raznolikom evropskom političkom i kulturnom okruženju s mnogobrojnim lokalnim regulativama Federal Express je bio primoran da kupuje tamošnje kompanije. Velika ulaganja u evropske kompanije ipak nisu rezultirala odgovarajućim povećanjem prodaje. Smit je branio svoju ekspanziju u Evropu govoreći: „Pre nego što ponudite proizvod, morate razapeti mrežu”.
Federal Express-ova inovativna usluga elektronskog prenosa, Yap Mail, doživela je neuspeh zbog rastuće popularnosti faksimil mašina. Brzi prenos faksom smanjuje potrebu za uslugama brze isporuke. Federal Express je potrošio oko 350 miliona dolara na razvitak i promociju Zap Maila pre nego što je 1986.god. odustao. U isporuci paketa, United Parcel Service (UPS) pokazao se najvećim konkurentom, i na evropskom i na američkom tržištu, uvodeći prekonoćne isporuke. UPS-ovi smeđi kamioni su i danas u Evropi uobičajena slika.
Postoje, takođe, ograničavajući činioci u Pacifičkom regionu. Japan je, npr., uspostavio ograničenja u avionskoj isporuci teških paketa. Kao posledica toga, Federal Express je prisiljen na letove u kojima koristi samo deo kapaciteta aviona. Kako svet postaje jedinstveno tržište, Federal Express se mora suočiti i s oštrom konkurencijom kompanija kao što su japanska Nippon Cargo Airlines, američka DHL Worldwide Express i australijska TNT.
U pokušaju da postane stvarno globalna kompanija, Federal Express je kupio Tiger International Airlines. Ova kupovina je proširila rute Federal Expressa do Japana, Londona i Brisela, kao i do Seula, Hong Konga, Bangkoka, Singapura, Manile i Australije. Leteći tigrovi opslužuju i južnoameričke gradove kao što su Rio de Žaneiro, Sao Paola i Buenos Aires. S proširenim rutama za Pariz, Frankfurt i Dubai, Federal Express (kroz akviziciju Tiger International) danas obuhvata celu zemljinu kuglu.
Kupovina Tiger Internationala, vredna više od 800 miliona dolara bila je vrlo rizična. Integracija dveju organizacionih kultura mogla bi se pokazati kao vrlo težak zadatak. Preduzetnička kultura Federal Expressa je prilično različita od kulture sindikalizovane kompanije Tiger International. Pored toga, Tigerov važan kupac je UPS, jedan od konkurenata Federal Expressa. Razmišljajući o šansama, gospodin Smit je istovremeno svestan rizika i ograničenja.
-
Koji su najvažniji problemi gospodina Smita i šta bi on trebalo da uradi?
-
Koje prilike i pretnje za Federal Express vidite u Evropi dvehiljadite?
Konkurentnost
Konkurentnost predstavlja relativan položaj jednog konkurenta naspram drugih. Trgovci u našoj zemlji razmišljaju o konkurentnosti svojih cena spram cena u Merkatoru, Maxi-ju, Rodić-u, Metro-u… Sportisti razvijaju svoju konkurentnost u odnosu na suparnike svakodnevnim treniranjem…
U globalnom poslovanju konkurentnost je postala “Takmičenje među nacijama“. Kada govorimo o kriterijumima konkurentnosti među nacijama mislimo na kriterijume koji u pogledu vremenske perspektive. Konkurentnost se može postići gledanjem u budućnost tj. sagledavanjem spremnosti nacije za budućnost odnosno imati šansu za pobedu na budućim nadmetanjima ili gledanjem u prošlost gde je reper učinak u prošlosti tj. da li je postignut određen nivo (deo tržišta koje neka nacija zauzima).
Vlade različito utiču na konkurentnost. Opšte je poznato da su Sjedinjene Države bile spore u priznavanju globalizacije poslovanja. Japan je postao najznačajnija konkurentna nacija. Sem Japana, i zemlje Evropske unije preuzimaju primat u pojedinim oblastima. Kina danas polako ali sigurno preuzima primat tj. postaje jedna od najkonkuretnijih zemalja sveta.
Globalni menadžeri rade u klimi koju karakterišu agresivna nastojanja države da utiče na to kako oni vode svoje organizacije. Ova nastojanja su i uticala na globalnu konkurentnost. Takođe, neka nacionalna okruženja pružaju veću stimulaciju za napredovanje i progres nego druga.
Političke promene kao i izmena u državnim politikama i novi sporazumi među nacijama utiču na globalno tržište. Evropska unija (nekada Evropska Zajednica) predstavlja evoluciju Zajedničkog tržišta osnovanog 1957. godine. Cilj je eliminisanje trgovinskih ograničenja među zemljama članicama i uvođenje jedinstvenog tržišta kao i stvaranje političkog jedinstva u Evropi. Takođe, Evropska unija predstavlja način na koji se evropsko tržište „brani” od jakih američkih i japanskih (azijskih) multinacionalnih kompanija.
Savremena istorija globalizacije
Multinacionalna preduzeća, onakva kakva ih danas znamo bila su prava retkost do XIX veka a tada su General Electric, Nestle, Siemens (i druge) počele da ulažu u strane proizvodne kapacitete.
Period posle II Svetskog rata ojačao je položaj SAD koji je ubrzo zadobio dominaciju i ekonomsku i političku i vojnu. To je trajalo do 60tih godina XX veka kada se dogodila ekspanzija zapadnoevropskih (i japanskih) firmi (usled neprihvatanja globalizacije od strane amerikanaca).
Multinacionalna preduzeća
Multinacionalna preduzeća su korporacije sa pogonima u nekoliko zemalja koje kontroliše centrala. Malo organizacija počinju kao multinacionalne. One prolaze kroz razne faze internacionalizacije u kojoj svaka faza označava poslovanje u većoj blizini i bližem kontaktu sa kupcima iz drugih zemalja. To ne znači da su ovakve kompanije uvek i dobrodošle u nacionalnim ekonomijama. One imaju veliki uticaj na matičnu zemlju i predstavljaju odliv sredstava za strana ulaganja. Takođe, predstavljaju i rizik gubljenja tehnološke prednosti.
Kako nastaju?
Prva faza nastanka obuhvata izvoz tj. prodaju robe na stranom tržištu i u ovoj fazi postoje samo pasivne veze sa strancima.
Druga faza podrazumeva direktno nadgledanje svojih inostranih interesa i polako premeštanje svojih zaposlenih u inostranstvo.
Treća faza podrazumeva direktno učestvovanje u uvozu i izvozu i proizvodnju robe u inostranstvu. U ovoj fazi najčešće se koriste licence – prodaja prava za trgovinu proizvodima pod registrovanim imenom, odnosno, upotreba patentiranih procesa ili materijala pod autorskim pravima. Koriste se i franšize – specijalna vrsta licence koja sadrži ime, opremu, materijal i uputstvo za upravljanje (McDonald,s, Pizza Hut..). Da bi dobile veći prostor na polju menadžmenta, koji licence i franšize ne omogućavaju, organizacije kreću sa direktnim stranim ulaganjem.
Još jedna opcija je Join venture – zajedničko ulaganje gde domaće i strane kompanije dele troškove oko izgradnje proizvodnih ili istraživačkih kapaciteta u stranim zemljama. Često se javlja u zemljama gde po zakonu stranci nemaju pravo vlasništva nad preduzećem.
Predrasude menadžera
U radu sa zaposlenima iz drugih zemalja menadžeri se često suočavaju sa sopstvenim predubeđenjima. Identifikovana su tri osnovna stava među menadžerima internacionalnih kompanija:
- etnocentričan
- policentričan
- geocentričan
Etnocentrični menadžer smatra da su strane zemlje i stanovnici inferiorni u odnosu na njihovu domovinu.
Policentrični menadžer smatra da su sve zemlje različite i teške za razumevanje te da lokalni menadžeri bolje razumeju kulturu svojih sunarodnika.
Geocentrični menadžer smatra da postoje sličnosti i razlike između zemalja i da treba tražiti i koristiti najefektivnije tehnike i praksu. Ova vrsta menadžera je najbolja ali oni istovremeno i najteže uče i prihvataju promene.
