10 najpoznatijih građevina na svetu

Povezane objave

• Fotički refleks kijanja: Sigurno ga imate, a da ni ne znate 20/10
• Moćni rendžeri: Serija koja je obeležila generacije devedesetih! 13/04
• Šta je pisalo u Ajnštajnovom pismu nedavno prodatom? 09/03

Ima mnogo različitih tipova građevina na svetu, a dok je svaka imala drugačiju namenu, danas, ove kultne građevine postale su simbol grada ili nacije. U nastavku otkrijte koja se pozadina krije iza 10 najpoznatijih građevina na svetu.

Aja Sofija

Ova crkva sagrađena je u 4. veku, a postala je glavno obeležja nekadašnjeg Carigrada, odnosno današnjeg Istanbula. Danas, Aja Sofija je muzej, a prvobitno, sagrađena je kao pravoslavna crkva, a jedno vreme je čak bila i džamija. Crkvu je sagradio car Konstantin 360. godine, 1453. sultan Mehmet II pretvorio ju je u džamiju.

Luvr

Najčuveniji muzej na svetu, Luvr je tek nedavno dobio i staklenu piramidu po kojoj je postala prepoznatljiva. Ipak, Luvr nije uvek bio muzej, iako je originalno sagrađen u tu svrhu u 12. veku. Međutim, dva veka kasnije, pretvoren je u kraljevsku rezidenciju. Luj XV je 1750. godine pretvorio ovaj muzej u kraljevski dom, a tokom Francuske revolucije, Luvr postaje javni muzej. Sagradio ga je Filip II kao tvrđavu između 1190. i 1202. godine, ali originalna struktura je uništena. Donja sala (Salle Basse) je sve što je od prvobitne građevine ostalo.

Burdž el Arab

Kada je u pitanju arhitektura, Burdž el Arab je ono što definiše Dubaji. Ovaj luksuzni hotel sagrađen je na veštačkom ostrvu 1994. godine, po dizajnu Toma Rajta. Procenjuje se da je izgradnja ovog zdanja, koju je naručio Zaid ben Sultan, koštala oko 650 miliona dolara. Trenutno, Burdž je drugi najveći hotel na svetu.

Sidnejska opera

Iznad sidnejske luke, izdiže se čuvena Sidnejska opera, koja je, pored centra umestnosti u Australiji, postala i zaštitni znak Sidneja. Dizajner je bio Jorn Ucon, arhitekta iz Danske, ali projekat je završen bez njega. Naime, kada je premijer Jozef Cahil tražio radikalne promene, Jorn se povukao. Sidnejska opera završena je 1973. godine.

Empajer Stejt bilding

Nekada najviša zgrada na svetu, a danas, pored Kipa slobode, zaštitni znak Njujorka. Empajer je dizajnirao Vilijam F. Lamb, po uzoru na Rejnolds zgradu u Severnoj Karolini i Carev toranj u Ohaju. Izgradnja je započela na Dan Svetog Patrika 1930. godine, a završena je 410 dana kasnije. Otvaranje zgrade podudarilo se sa Velikom depresijom, pa je bila gotovo napuštena narednih 20 godina. Otkako je sagrađen, Empajer je doživeo udar aviona 1945. godine, pucnjavu 1997., a dosad, više od 30 ljudi ubilo se skočivši sa vrha zgrade. Empajer je proglašen za bezvremenski spomenik Njujorka.

Tadž Mahal

Kao što je već poznato, Tadž Mahal u Indiji sagradio je Šah Džahan, a posvetio ga je svojoj omiljenoj ženi Ardžumand Bano Begum, odnosno Mumzat Mahal. Tadž je građen od 1631. di 154. godine, a u njegovoj izgradnji učestvovalo je 22.000 ljudi. Danas, Tadž Mahal se smatra vrhunskim ostvarenjem mogulske arhitekture, a kombinuje stilove indijskih, islamskih i persijskih arhitektura. UNESCO je 1983. godine, uvrstio Tadž Mahal u spomenik Svetske baštine.

Ajfelov toranj

Iznad Pariza prostire se ova, verovatno, najpoznatija građevina jednog grada. Dizajnirao ga je Gustav Ajfel, a prvobitno, Toranj dizajniran za potrebe Univerzalne izložbe u Barseloni 1888. godine. Međutim, tamo, dizajn je odbijen.

Big Ben

Jedan od najpoznatijih satova na svetu, Big Ben, zapravo je ime jednog od zovna, ali naposletku, i zvono i sat počeli su da nose isti naziv. Niko zapravo ne zna po kome je Big Ben dobio ime, ali postoji legenda da je ovaj sat nazvan po Bendžaminu Holu, koji je instalirao zvono, ili pak po boks šampionu Bendžaminu Kauntu. Bilo kako bilo, Big Ben je dizajnirao Čarls Bari, a Avgust Pugin napravio je toranj sa satom. Pugin je preminuo 1852. godine, te je Big Ben bio i poslednji njegov dizajn.

Koloseum

Najveći rimski amfiteatar na svetu predstavlja ujedno i jedno od najveličanstvenijih arhitektonskih poduhvata drevnih Rimljana. Građen je deset godina i završen je 80. godine nove ere. U njega, moglo je da stane oko 50.000 ljudi i uglavnom je služio za gladijarske borbe. Sagradio ga je emperator Vepsazijan, a završio ga je njegov sin Tit Flavije.

Piramide u Gizi

Najstarija građevina na našoj listi intrigira čovečanstvo već vekovima. Ne samo što su izdržale zubu vremena, ove piradime su i veoma precizno sagrađene, toliko da impresiraju i sadašnje građevinske standarde. Građene su kao grobnice za tri odvojena faraona iz Treće i Četvrte dinastije.Sve do 1300. godine, bile su i najviša građevina na svetu.