Šta određuje životni vek?

Povezane objave

• Ovaj čovek je genetski modifikovao svoj DNK 20/11
• Operacija na daljinu: Koliko je medicina uz tehnologiju napredovala? 28/04
• Gotovo 75 odsto vodootpornih proizvoda sadrži toksični PFAS 02/02

Prosečan životni vek stanovnika u Srbiji je 74 godine. Ali od čega zavisi dugovečnost ljudi i da li možemo kontrolisati starenje?

Najstarija osoba na planeti – Suzana Mušat Džons, ove godine je napunila 116 godina. U poređenju sa prosečnim godinama kod nas – to je zaista puno, ali i 74 godine je prilično dug životni vek.

Međutim, ima i država u kojima je prosečan životni vek i 90 godina – Monako ili 84 – u Japanu. Gotovo upola kraći životni vek imaju stanovnici Južnoafričke Repubike i Gvineje Basao (50 godina) li države Čad (49 godina).

Postoje dve teorije o starenju i umiranju, a prva se zauzima za tezu da smo mi “programirani” da živimo određen broj godina, a kada dostignemo te godine – srce prestaje da kuca.

Prema drugoj teoriji, naše telo se ravnomerno vremenom troši i pred kraj života počinje da se ugasi, dok se taj proces u potpunosti ne ostvari.

Prva teorija se oslanja na gene kao najznačajniji faktor dužine životnog veka. U tom slučaju – postoje određeni geni koji “obaveste” organizam kada dođe trenutak da prestane da radi. Ukoliko je ovo održiva teorija, onda je problem samo u tim genima, pa ako uspemo da ih otklonimo ili promenimo – moći ćemo da živimo duže.

Prema drugoj teoriji, naše telo se vremenom troši i zbog toga dođe do momenta kada više ne može da funkcioniše. Ponekad to budu manji problemi, ali dovoljni da onemoguće organizmu da nastavi sa normalnim radom.

Naučnici smatraju da nije nemoguće produžiti životni vek, ali je pre svega potrebno da se utvrdi koja je od ovih teorija tačna kako bi se usredsredilo na problem. Oni su mišljenja da je zapravo u pitanju kombinacija ove dve teorije, s obzirom da se već decenijama pronalaze dokazi da je tačna i jedna i druga teorija.

Eksperimenti koje su naučnici vršili nad životinjama – pre svega crvima, pokazali su da je moguće produžiti život menjanjem struktire gena. Kada bi se geni čoveka promenili na isti način na koji su to naučnici radili sa genima crva, čovek bi mogao da živi i 300 godina!

Postoji i teza prema kojoj životinje koje manje jedu žive duže, ali naučnici još uvek ne mogu da pronađu vezu između načina ishrane i dužine životnog veka.