Rover “Perseverance” potvrdio nekadašnje postojanje jezera i delte reke na Marsu

Povezane objave

• YouTube: Dugoočekivana opcija – konačno stigla! 22/01
• Novo pravilo na Instagramu: Zaboravite InstaSize 28/08
• Stiže novi operativni sistem za pametne telefone 26/06

NASA je mudro odabrala mesto za sletanje rovera „Perseverance“ na Mars.

Istraživačko vozilo veličine konvencionalnog automobila, dotaklo je tlo Marsa u februaru ove godine, i to unutar 45 kilometara širokog kratera „Jezero“, koji je odabran prvenstveno iz razloga što su prethodna zapažanja iz orbite sugerisala da se ovde u dalekoj prošlosti nalazilo veliko jezero, kao i delta reke koja se u njega ulivala.

Fotografije koje je poslao „Perseverance“ u ranoj fazi misije, pre nego što je uopšte počeo s istraživanjem, potvrdile su hipoteze.

„Bez da je morao da se uputi na dalek put, rover je rešio jednu od najvećih nepoznanica. Tu gde se sada nalazi krater, nekada je počivalo jezero“, rekao je koautor studije, Bendžamin Vajs, profesor planetarnih nauka na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology). „Dok nismo konačno sleteli, pretpostavke da se tu nalazilo jezero bile su u domenu teorije.“

Dobra lokacija za smelu misiju

„Perseverance“ ima dva glavna zadatka tokom 2,7 milijardi dolara vredne misije: potragu za znacima nekadašnjeg života na Marsu i prikupljanje i skladištenje uzoraka za budući povratak na Zemlju.

Za krater „Jezero“ se smatralo da je dobro mesto za obavljanje posla, na osnovu podataka koje su sakupile letelice kao što je NASA-in Mars Reconnaissance Orbiter. Orbitalni snimci su ukazivali na izvesnu formu u vidu lepeze u „Jezeru“, koju su članovi tima misije protumačili kao nekadašnju deltu reke koja se ulivala u jezero pre nekih 3,7 milijardi godina, taložeći sedimente koji bi mogli da sadrže dokaze o drevnim marsovskim mikrobima, ako su uopšte ikada i postojali.

U novoj studiji, objavljenoj na internetu 7. oktobra u žurnalu „Science“, istraživači su analizirali rane fotografije navodne delte, koje je „Perseverance“ napravio iz daljine, uz pomoć Mastcam-Z kompleta za snimanje na svom SuperCam instrumentu.

Na dotičnim fotografijama može da se vidi ivica velike delte, kao i izolovana pozadina pod nazivom „Kodiak“, za koju tim smatra da je erozijski ostatak iste formacije. Fotografije „Kodiaka“ su posbno oštre, tako da je tim mogao da uoči različite slojeve sedimenta, koje je mogla da nanese samo reka koja se uliva u jezero.

Analize „Kodiaka“ nedvosmisleno ukazuju na taloženje rečnih sedimenta u spoju delte s jezerom, rekao je koautor studije Nikolas Mangold, iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja Univerziteta u Nantu. Treći koautor je Sandživ Gupta iz Imperijalnog koledža u Londonu.

„Ovo nam pomaže da utvrdimo nivo jezera i pomoći će nam da kreiramo scenario formiranja delte i aktivnosti samog jezera duž putanje „Perseverancea“, a takođe i da identifikujemo najbolje slojeve za analizu i uzorkovanje“, rekao je Mangold.

Ono što je interesantno je da zapažanja „Perseverancea“ pokazuju da se drevno jezero nalazilo oko 100 metara niže nego što su to sugerisali orbitalni podaci, „označavajući fazu delte dugo nakon početka njenog formiranja“, osvrnuo se Mangold.

„Ne možemo izvesti vrednosti sve do samog početka evolucije ’Jezera’, pre samog taloženja materijala na ’Kodiaku’, jer su odgovarajući slojevi skriveni dalje u delti. Međutim, upornost bi mogla da se isplati kada ’Perseverance’ pređe deltu.“

„Jezero“ koje se menja

Danas je jezero potpuno suvo, kao i ostatak površine Marsa. Naučnici smatraju da se „Crvena planeta“ osušila pre nekih 3,5 milijardi godina, nakon što je došlo do slabljenja i nestajanja njenog globalnog magnetnog polja, tako da je nekada gusta atmosfera postala podložna pogubnim naelektrisanim česticama iz Sunca.

Novoanalizirane fotografije bi mogle da pruže intragantan uvid u ovu veliku promenu. Primera radi, na snimcima koje je poslao „Perseverance“ takođe mogu da se vide velike gromade, neke široke 1,5 metara, u gornjim (mlađim) slojevima glavnog udubljenja koji je napravila delta. Za pomeranje i nošenje tako velikih stena je bio neophodan snažan tok, a verovatno se radi o poplavi s protokom od 3.000 kubnih metara vode u sekundi, kažu članovi istraživačkog tima.

Takve struje mogu biti posledica „glacijalnih talasa“, odnosno poplava izazvanih padavinama, poput onih koje se danas dešavaju u nekim pustinjskim regionima na Zemlji. Ipak, bez obzira na uzrok, naslage u vidu kamenih gromada bi mogle da ukazuju na jedno drugačije jezero od onog koje je proizvodilo ranije sedimente.

„Ono što najviše iznenađuje u okviru ovih fotografija je potencijalna mogućnost da uhvatimo vreme kada se ovaj krater transformisao iz nastanjivog okruženja poput ovog što imamo na Zemlji, u ovu pejzažnu pustoš koju sada vidimo“, rekao je Vajs. „Ove kamene gromade mogu zapravo biti zapisi o nekadašnjoj tranziciji, a ovako nešto nismo videli na drugim mestima na Marsu.“

„Perseverance“ će na kraju detaljno ispitati formiranje delte, ukoliko sve bude teklo po planu. Tim ima za cilj da upravlja roverom, koji je do sada prevalio 2,61 kilometar koritom jezera do udubljenja delte. Plan je da se sakupe uzorci iz „mirne ere“ jezera. Doduše, „Perseverance“ je već prikupio dva od planiranih nekoliko desetina uzoraka, koji će zajedničkom kampanjom NASA-e i Evropske svemirske agencije biti doneseni na Zemlju, možda već 2031. godine.

Trenutno su „Perseverance“ i drugi NASA-ini roboti u stanju mirovanja, jer se Mars nalazi na suprotnoj strani Sunca gledajući sa Zemlje. Naša zvezda može pokvariti elektroniku u trenutnoj planetarnoj konfiguraciji, tako da je NASA uvela dvonedeljni prekid komunikacija, koji se završava 16. oktobra.