NASA treba da istraži Uran i Saturnov satelit Enkelad

Povezane objave

• Gvožđe u unutrašnjem Zemljinom jezgru u specifičnom “superjonskom” stanju 15/02
• Zašto u Španiji vraćaju prastari sistem navodnjavanja? 14/04
• Kolika je rezolucija ljudskog oka? 14/11

Glavni izveštaj o prioritetima za sledeću deceniju planetarne nauke u SAD, poziva na prvu namensku sondu za Uran i kombinaciju orbiter-lendera za Saturnov okeanski mesec Enkelad.

Američki planetolozi sastavili su ogroman izveštaj o stanju našeg znanja o Sunčevom sistemu i prioritetima za sledeću deceniju istraživanja. Oni preporučuju dve velike nove misije: Uranovu sondu koja će biti lansirana početkom 2030-ih i misiju na Enkelad, jedan od Saturnovih meseca, koja treba da poleti krajem 2030-ih ili početkom 2040-ih.

Jednom svakih 10 godina, Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine SAD-a identifikuju glavne istraživačke prioritete čitave američke planetarne naučne zajednice u procesu koji se zove dekadno istraživanje. Ovaj dokument daje preporuke vladinim agencijama koje finansiraju većinu planetarnih istraživanja u zemlji, prvenstveno NASA-i i Nacionalnoj naučnoj fondaciji (NSF), i često se koristi kao neka vrsta nacrta za narednu deceniju istraživanja.

Izveštaj koji iznosi ciljeve za period od 2022. do 2032. godine, objavljen 19. aprila, nosi naslov „Poreklo, svetovi i život“. Proces stvaranja uključivao je 527 belih knjiga koje su podneli planetolozi širom SAD i skoro dve godine diskusija među grupom od 97 stručnjaka.

Najveći prioritet naveden u novom dekadnom istraživanju je završetak NASA-ine inicijative Mars Sample Return, koja je počela sa roverom Perseverance. Ovaj rover je prikupljao uzorke dok je istraživao Mars, koje će kasnije ostaviti za planiranu misiju za 2028. da pokupi i vrati se na Zemlju radi analize. Čak i ako misija znatno premaši budžet, „NASA bi trebalo da radi sa administracijom i Kongresom kako bi obezbedila povećanje budžeta u cilju osiguravanja uspeha ove strateške misije“, kaže se u izveštaju.

Takođe preporučuje dve velike nove misije. Prvi je Uran Orbiter and Probe (UOP), koji bi idealno bio lansiran 2031. ili 2032. Poslednji i jedini put kada smo posetili Uran bio je sa sondom Voyager 2 1986. godine, a unutrašnji rad planete ostaje misteriozan.

UOP-ov orbiter bi godinama kružio oko Urana, dok bi sonda tonula u atmosferu kako bi izmerila njegov sastav, temperaturu i cirkulaciju. „Ovo bi bila prva misija ikada fokusirana na jednog od ledenih giganata, što je posebno važno sada kada mislimo da bi ledeni divovi mogli biti najčešći tip planete u univerzumu“, kaže Robin Kanup sa Southwest Research instituta u Koloradu, jedan od predsedavajućih izveštaja.

Druga velika preporučena misija je Enceladus Orbilander, u kojoj bi jedna svemirska letelica služila i kao orbiter i kao lender. Orbitirao bi oko ledenog meseca 1,5 godina i sakupljao uzorke iz mlazova tečne vode koja izbija iz zakopanog okeana Enkelada, zatim bi sleteo, uzeo još uzoraka i analizirao ih u potrazi za znakovima života.

Bilo je nekoliko manjih preporučenih misija, uključujući lunarni rover pod nazivom Endurance-A, za prikupljanje uzoraka s južnog pola Meseca. „Jedna od glavnih tema ovde je želja da se bliže integrišu NASA-ini naučni ciljevi s ciljevima istraživanja u kojima učestvuju ljudi, a to je ono za šta je Endurance-A dizajniran“, kaže Kanup.

Pregled je postavio dva moguća puta za realizaciju svojih preporuka: Preporučeni program, opisan kao „aspirativni i inspirativan“, i Program nivoa, koji pretpostavlja da će finansiranje planetarne nauke ostati približno isto tokom naredne decenije. Šta će se dalje desiti zavisi od odluke NASA-e, NSF-a i američkog Kongresa.