Postoje brojne definicije motivacije za rad, što zavisi od kog stanovišta polazimo. Tako polazeći od stanovišta operativne upotrebe pod motivacijom za rad podrazumevamo faktore koji pokreću, organizuju, usmeravaju i određuju intenzitet i trajanje radne aktivnosti.

Sa stanovišta menadžera, motivaciju možemo definisati kao: aktivnost kojom se obezbeđuje da se ljudi ponašaju na poželjan način radi ostvarivanja ciljeva kompanije i istovremeno zadovoljenje potreba zaposlenih. Pravi menadžer nastoji da poveže materijalne, psihološke i socijalne potrebe zaposlenih sa ciljevima kompanije. Pojam motivacije u sebi sadrži i pojam motivatora. Motivatori su nagrade, faktori koji se uvode u radnu situaciju da bi se zaposleni naveli da se ponašaju na određen poželjan način za preduzeće, a pri tome zadovolje i svoje želje.

Ljudi svojim potencijalom (znanjima, sposobnostima i ponašanjem) doprinose ostvarenju ciljeva kompanije. Za uzvrat kompanija zaposlenima treba da omogućava da kroz ostvarenje njenih ciljeva i oni ostvare svoje lične i profesionalne ciljeve.

Teorije motivacije za rad

Savremene teorije motivacije za rad možemo podeliti u dve grupe:

• Sadržajne teorije motivacije za rad koje polaze od toga da u osnovi motivacije stoje potrebe ljudi koje se transformišu u unutrašnje motive koji proizvode određeno ponašanje, odnosno pokušavaju da odgovore na pitanje: „Zašto se ljudi na poslu ponašaju na određen način?”
• Procesne teorije ili teorije očekivanja pokušavaju da odgovore na pitanje: „Kako zaposleni biraju određeno radno ponašanje i kako procenjuju da li je izbor datog ponašanja zadovoljavajući za njih lično?”

Teorija Abrahama Maslova

Teorija Abrahama Maslova je jedna od najpoznatijih i najčešće citiranih teorija na Zapadu. Poznata je i kao teorija o hijerarhiji potreba. Po ovoj teoriji ljudske potrebe su hijerarhijski organizovane na pet nivoa:

Piramida hijerarhije potreba prema Maslovu

Maslovljeva teorija je kompleksna i kompletna teorija ljudske motivacije, u kojoj je motivacija za rad samo jedan, iako vrlo značajan segment.

Kako menadžer primenjuje Maslovljevu teoriju u praksi?

1. Fiziološke potrebe:
   • radeći bolje, više i kvalitetnije zaposleni će obezbediti sebi i svojoj porodici hranu i krov nad glavom. „Krov nad glavom je Vaš urgentni problem i u rešavanju tog problema pomoćiće vam kompanija, što će zavisiti od vašeg rada u njoj.“
2. Potreba za sigurnošću:
   • Menadžment teži da poveća sigurnost posla, da smanji rizike od povrede i štetnosti, da pruži pravedne uslove za penzionisanje, da obezbedi medicinske i druge usluge, organizuje ishranu, rekreaciju i slično.
3. Potreba za pripadanjem:
   • Realizuje se kroz različite forme socijalnih veza i kontakata koji se mogu organizovati i van radnog vremena (sport, rekreacija, druženje na izletima).
4. Potreba za poštovanjem:
   • Ostvaruje se kroz promociju, unapređivanje, sticanje znanja i sl.
5. Potreba za samoaktualizacijom:
   • Postavljanje zaposlenih na visoko stručne poslove za koje menadžer ima mogućnosti da samostalno donese odluku o postavljanju.

Pimena Maslovljeve teorije u savremenim preduzećima ima i ograničenja. Ona se ogledaju u tome da se danas veći broj potreba iz Maslovljeve hijerahije ne zadovoljava u organizaciji, niti kroz posao. Takođe, kao što smo već videli, zadovoljstvo poslom, iako se poveća kroz zadovoljenje potreba iz hijerarhije, ne mora da vodi većoj produktivnosti zaposlenih. Ovim ograničenjima treba dodati i to da je menadžeru često teško da otkrije koje su potrebe kod radnika zadovoljene i u kojoj meri.

• Strani jezici
• Informacione tehnologije
• Poslovne veštine
• Ostali tutorijali