Maske koje nas štite od virusa polako ugrožavaju planetu!

Povezane objave

• Dani evropske baštine 11/09
• Prijave za radionicu programiranja za žene – Rails Girls Novi Sad 07/11
• Državni praznik – Dan primirja u Prvom svetskom ratu 10/11

Maske koje poslednjih meseci nosimo, koje nas štite od prodora virusa kovid-19 u naš organizam, koje neke zemlje nameću kao obavezu dok ih neka društva ne preporučuju, u ovoj količini u kojoj se koriste mogu ozbiljno da ugroze ekosferu planete.

Problem je u nepravilnom odlaganju hiruških maski. Takođe imamo širok spektar bio ne razgradivih maski, onih takozvanih – sa filterima. Katastrofa koju može da uzrokuje nepravilno odlaganje ogromne količine ovog potrošnog materijala može trajati decenijama.

Maske su širom sveta sad obavezne, dok smo i ranije imali problem sa odlaganjem hiruških maski, sad mnogobrojnost, nemarnost, neznanje i neodgovornost polako stvaraju sliku ekološke katastrofe. Na jednoj plaži u Hong Kongu je na 100 metara nađeno čak 70 maski, u Sredozemnom moru su opažene kako plutaju poput meduza.

Svakodnevno nailazimo na uputstva kako da pravilno koristimo maske ali nigde o tome kako da ih pravilno odlažemo, primećuje istraživačka grupa sa Univerziteta Portsmund , a ustraživanje je izašlo u The Conversation Magasine.

Na mesečnom nivou se sad potroši i po nekoliko milijardi masaka za jednokratnu upotrebu, a ima ih mnogo i od teško razgradivih materijala, bez bolj prakse odlaganja i reciklaže, ekosistem planete će ozbiljno trpeti.

Istraživanja su dokazala da novi virus korona može da preživi na hiruškoj maski i do sedam dana, prema tome i maska ako je neadekvatno odložena predstavlja potencialni izvor  virusa i opasnost za komunalne radnike, sakupljače sekundarnih sirovina, ali i bilo koga ko slučajno dodirne kontaminirano područije oko maske.

Dugoročno posmatrano, neadekvatno odložene maske su pretnja za biljke i životinje. Kao što već znamo, plastika guši ekosistem. Životinje ne razlikuju nekad plen od plastike pa ga mogu greškom i progutati, što može uzazvati gušeje a u najboljem slučaju probavne tegobe.

 Plastika se najpre raspada na mikroplastiku, a onda  i na nanoplastiku. Ove sitne čestice i vlakna su često dugotrajni polimeri koji mogu da se infiltriraju u lanac ishrane. Samo jedna maska može da proizvede milione čestica, od kojih svaka ima potencijal da unese hemikalije i bakterije u prehrambeni lanac, a potencijalno čak i u ljude.

U martu je Svetska zdravstvena organizacija procenila da je globalno potrebno 89 miliona dodatnih maski za jednokratnu upotrebu za borbu protiv COVID-19. 

Tim Univerzitetskog koledža u Londonu ispitao je proizvodnju, upotrebu i odlaganje maski za jednokratnu, višekratnu i maske za višekratnu upotrebu sa filterima, kako bi izračunali njihov ukupni uticaj na životnu sredinu. Oni su otkrili da maske za višekratnu upotrebu, bez filtera, koje se peru u veš mašini, imaju najmanji uticaj na okolinu, tokom jedne godine. Maske sa filterom koje se peru ručno imaju veći uticaj na životnu sredinu jer – dok se mašinskim pranjem koristi električna energija – ručno pranje iziskuje više vode i deterdženta za svaku masku. Filteri za jednokratnu upotrebu takođe povećavaju uticaj na životnu sredinu, jer su ti mali filteri često napravljeni od plastike koja je slična onoj od koje se prave maske za jednokratnu upotrebu. Zapravo, možda će vas iznenaditi da u zaključku rada stoji da se za maske sa filterom za višekratnu upotrebu procenjuje da imaju najveći uticaj na životnu sredinu u celini – veću čak i od upotrebe maski za jednokratnu upotrebu.
Imajući sve ovo u vidu, trebalo bi da preduzmemo i  neke korake kako bismo smanjili loš uticaj maski na životnu sredinu: 

– Koristite maske za višekratnu upotrebu bez filtera. Možete ih oprati u veš mašini, a zatim prepeglati..

– Ako nosite masku za jednokratnu upotrebu, spakujte je, možda u kesu ako je imate, i bacite je, najbolje kod kuće, u kantu sa poklopcem. Ukoliko to nije moguće, bacite je u odgovarajuću javnu kantu.

– Za koju god masku da se odlučite, ne bacajte ih na ulicu ili u prirodu, mimo kante!

izvor: Nacionalna Geografija