Uskrs: Praznik koji svaka porodica iščekuje

Povezane objave

• Manji broj zaposlenih u prosveti do kraja godine 04/12
• Izašla je rang-lista, a vi niste upisali željenu srednju školu? Saznajte zašto je ova loša vest zapravo odlična 13/07
• Otvara se sajam knjiga u Frankfurtu, jedan od učesnika Srbija 07/10

Za vreme pandemije, pravoslavni vernici ovaj vikend će dočekati u trenutno najdužem policijskom času, koji počinje na Veliki petak od 17.00, a završava se na Veliki ponedeljak u 05.00. Za to vreme, porodice će ofarbati jaja i obeležiti Uskrs sa najmilijima.

Svi vernici dočekuju Uskrs kao najradosniji hrišćanski praznik, momenat kada je Isus Hristos vaskrsao i spasao nas ovozemaljskih grehova. Tim činom, a po verovanju treći dan od smrti, on se vratio u život i pobedio smrt.

Ovogodišnji Uskrs je značajniji po tome što nas vraća porodici, u momentu kada se borba protiv novog virusa nastavlja, a u svetu se dešavaju razni fizički obračuni među narodom, poplave, požari i razni drugi nemiri.

Šta simbolizuje Veliki petak?

Pripreme za Uskrs kreću na Veliki četvrtak, kada se samo nastavljaju na Veliki petak postom i farbanjem jaja. Za najmlađe članove porodice, to je jedan od najposebnijih dana.

Na Veliki petak se, po pravilu, ne sahranjuje, jer je to po narodnom verovanju dan žalosti, tuge i opšte tišine. Na ovaj dan ni crkvena zvona ne zvone.

Farbanje jaja – divan dan za mališane

Po pravilu, jaja se farbaju crvenom bojom koja simbolizuje Isusovu krv. Međutim, svaka porodica ima svoj metod farbanja i pravila po kojima biraju različite boje za jaja. Prvo crveno jaje je čuvarkuća i ono se čuva tokom cele godine, do narednog Uskrsa.

Jaja se kod nas farbaju od 16. veka. Postoje različite tehnike farbanja – od veštačkih boja do lukovine, a u zavisnosti od regiona farbaju se od Velikog četvrtka do Velike subote, međutim najčešće na Veliki petak. 

Farbanje jaja je značajno kao još jedan od načina porodičnog zbližavanja, sreće, ljubavi i mira.

Jedna zanimljivost, a u vezi sa uskršnjim jajima, je uskršnji zec koji mališanima „donosi“ jaja i poklone. Ovaj deo praznovanja preuzet je iz paganskih običaja, nastavila je da primenjuje zapadna kultura, a može se primetiti i kod nas.

Velika subota je drugi dan hrišćanske žalosti koji vernici, po pravilu, provode u molitvi i tišini. 

Kako se proslavlja Uskrs?

Uskrs je uvek u nedelju, i to u nedelju iza punog meseca koji dođe posle prolećne ravnodnevice. Obeležava, dakle, proleće i buđenje prirode.

Na taj dan prodica je zajedno, spreman je obilan ručak, ali pre obedovanja sledi – tucanje jajima. Jaja se prvo tucaju vrh u vrh, a posle obrnuto, nakon čega razbijeno jaje pripada onome ko ga razbije.

Što se tiče načina praznovanja Uskrsa, takođe postoji nekoliko varijanti. U Sremu, recimo, pravi se gnezdo od trave u kome su jaja i pokloni. 

I, za kraj, nikako ne zaboravite pozdrav koji vam upućujemo i mi, želeći vam miran, srećan i zdrav vikend: Hristos vaskrse!