Ljudi su izgubili optimizam zbog pandemije

Povezane objave

• Pazite se lažnog Google-a! 24/11
• Povlašćene cene upisa: International School za Dan škole poklanja školarine manje i do 3.910 evra! 16/06
• Poslednji predlog Kona: Časovi će trajati 35 minuta 05/08

Strah i panika su sada prisutniji nego ikad, pogotovu sada kada se virus širi ovakvom brzinom. Bojimo se šta će nam doneti sutrašnji dan, a negativne informacije doprinose povećanju straha i brige.

Svakome kroz glavu prolazi pitanje šta će biti sutra, tako da mnogi od nas osećaju do sada neviđen strah. Zato smo potražili mišljenje psihologa.

Kako tvrde psiholozi, činjenica da naučnici nemaju dovoljno informacija o ovom virusu i ne mogu da daju tačna predviđanja koja su bazirana na naučnim činjenicama, to što ne postoji lek koji bi zaustavio širenje virusa, povećava napetost, a u direktnom odnosu sa strahom od nepoznatog su potreba za izvesnošću i sigurnošću.

Postavljaju se pitanja: Šta je ustvari sigurnost? Da li je izvesnost stvarno izvesna? Obično preduzimamo mnoge mere da bismo sebi osigurali komfort, ali se malo njih pita da li ono što za mene predstavlja sigurnost, ustvari jeste sigurno na duže staze.

Na istom smo putu, pratimo rutinu zato što nam ovo pomaže da vizualizujemo sigurniju budućnost. Onda kada se osećamo sigurno, smatramo da znamo svoju budućnost… Ali budućnost je nesigurna, samo kroz činjenicu što je nepoznata. Budućnost postaje izvesna onda kada ona postaje sadašnjost. Budućnost je po svojoj prirodi nepredvidiva. To je život. On se sastoji od velike doze nepredvidljivog. Ponekad, dođu momenti kada postajemo svesniji činjenice da je budućnost neizvesna, ali je ta neizvesnost bila tu I ranije. Osećaj da nemate kontrolu je težak, ali to je ono sa čim treba da se pomirimo i živimo.

Psiholozi tvrde da neki ljudi lakše prihvataju neivesnost života, što ne znači da i oni nisu zabrinuti, ali drugi ljudi postaju opsesivno zabrinuti, i dolaze do stanja visoke netolerancije na neizvesnost.

Oni koji su skloni brizi, svaku misao pretvaraju u pitanje “šta ako?”, nakon čega usledi čitav niz negativnih scenarija. 

Ako smo intolerantni na neizvesnost, pogrešno ćemo interpretirati određene događaje koji su svakako negativni, ali ćemo ih mi uveličati u svojoj glavi.