Ko je bila Helena Rubinštajn?

Povezane objave

• Evo zašto pored kreveta treba da držite limun! 21/09
• Drugo alarmantno upozorenje naučnika: Planeta Zemlja je u opasnosti! 14/11
• Ovaj most predstavlja pravu turističku atrakciju 11/06

„Žene ne kupuju ništa jeftino, moraju da imaju utisak da sebe tretiraju kao nešto izuzetno“ – Helena Rubinštajn.

Ovako je razmišljala minijaturna jevrejka iz Krakova. Najstarija od osam sestara, iz siromašne ortodoksno-jevrejske porodice, visine samo 147cm, odlučna, ćutljiva i ćudljiva. Engleski je govorila sa poljskim akcentom, kažu da ni jedan jezik ustvari nije dobro pričala i da je najviše volela da čuti i igra bridž. Bila je rob navika, najviše je bila posvećena poslu, manje porodici iako je neizmerno volela svoja dva sina, a i oba muža.

Helena je rođena kao Čajna Helena Rubinštajn u Krakovu 25. decembra verovatno 1872. godine- uvek je krila svoje godine i izgledala je mlađe. Jednom je njen omiljeni umetnik Pikaso pitao za godine, prepričava njen dugogodišnji pomoćnik, rekla je samo: „Starija sam od vas!”

Otac joj je bio biznismen bez sluha za biznis, majka svesna da ćerkama neće moći da obezbedi miraz, učila ih je kako da održe svoju lepotu misleći da će ih to lako udati.

Svako veče devojke bi provlačile 100 puta četkom za sjaj kose, umivale se hladnom vodom i stavljale kremu za noć.

Iako ne previše lepa spolja ali zadivljujućeg karaktera Helena je uspela da odbije par prosaca, završi medicinsku školu- od koje je volela samo laboratorije i otputuje kod tetke u Beč, a potom na farmu ovaca kod svoja tri ujaka u Australiju. Kartu za Australiju je kupila pod imenom Helena Žulijet pod kojim se potom i proslavila.

Ubrzo odlazi u Melburn gde radi kao sobarica i bebisiterka kod imućnih porodica. Primetila je da australijke imaju isušeno lice od sunca i vetra te im priča o svojim ritualima nege. One se dive njenom porculanskom tenu koji ona prepisuje kremi koju je ponela od kuće. Sa sobom je iz Poljske donela 12 kutija maminih noćnih krema spravljenih od strane njihovog farmaceuta u poljskoj, kreme sadrže trave koje Helena hvali „ kako se mogu naći samo na Karpatima“. To je bio sam početak Heleninog biznisa. Majka joj šalje kreme ona ih prodaje prvo u užem pa sve širem krugu. Otvara prvi salon sa laboratorijom u Melburnu, pravi kreme po recepturi porodičnog kozmetičara, a prvi partneri su joj sestra i sestričina.

Ubrzo potom sve seste rade sa njom, ona otvara salone u Londonu, Parizu i Beču gde nastaje i vodootporna maskara. Patentira puder u boji po dolasku u Ameriku kako se zgrozila belim napuderisanim licima amerikanki. Njena inovacija je i šminka za oči i „Wapm look“ koji se postiže uokvirivanjem očiju tušem. Sama je volela crveni karmin, trošila je ogromni novac na umetnine i pristajao joj je kič. Tiha suparnica joj je bila kanađanka Elizanet Arden kojoj je prepustila udarna mesta za salone u Americi i okupirala je sama nekonvencionalne gradove, sa manje belog stanovništva- Nju Orleans, San Francisko… Prvi put organizuje prodavnice u kojima prodavačice nude i probavaju proizvode na potencialnim kupcima.

Imala je osećaj i za marketing pa je tako najmila na početku karijere novinara za koga se posle i udala. Imala je dva sina. Posle prvog razvoda udaje se drugi put i postaje princeza Gruzije. Njen princ je osiromašen i 26 godina mlađi.

Tvorac je klasifikacije tipova kože na: suvu, masnu i mesovitu. 1928. godine biznis je prodala pa ga je 1938.godine vratila i tako postala milijarderka u svojoj 66-oj godini. Izgubila je sina u sabraćajnoj nesreći i 1958. godine i drugog muža. Bila je posvećena poslu do kraja svog života. Umrla je 1. aprila 1965. godine veruje se u 94-oj godini života. Jedna je od malog broja ljudi koji su promenili svet.