Semjuel Beket (Dablin, 13. april 1906 – Pariz, 22. decembar 1989), bio je irski romanopisac, književnik i dramaturg. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1969. godine. Pisao je romane ali svetsku slavu je stekao sa dramama. Neka od njegovih dela su: “Marfi”, “Moloj”, “Čekajući Godoa”, “Svi koji padaju”, “Divni dani” itd..

Pogledajte neke od njegovih najzanimljivijih izreka.

Citati i izreke – Semjuel Beket

Svi smo mi rođeni ludi; neki čak i ostanu takvi.

Najveći posao čoveka sastoji se u tome da zna šta sve mora da uradi da bi bio čovek.

Čini mi se kako je svaka reč nepotrebna mrlja na tišini ništavila.

Moje greške su moj život.

Da li mislimo ‘ljubav’ kada kažemo ‘ljubav’?

Svi mi imamo dovoljno snage da podnosimo tudje nesreće.

Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću većine.

Ako me ti ne voliš – ja neću biti voljen; ali ako ja tebe ne volim – ja ne znam kako se voli.

Mi smo na zemlji, i nema leka za to.

Pesnici su osećanje, a filozofi razum čovečanstva.