Šta je duša? To je kao elektricitet-ne znamo šta je, ali je sila koja može da obasja sobu.

Čvrsto verujem u Boga, ali ne idem dalje od toga. Ne pripadam nijednoj denominaciji. Nisam katolik ili presbiterijanac ili baptist ili metodist ili Jevrej ili musliman. Nisam nijedno od tih stvari. I siguran sam da je Bog skroz ok sa tim.

Rođen sam sa muzikom u sebi. Muzika je deo mene. Kao moja rebra, moji bubrezi, moja jetra, moje srce. Kao moja krv. To je sila koja je već bila u meni kada sam došao na svet. Bila je za mene potreba-kao hrana ili voda.

Moja muzika ima korenje koje polazi iz mog detinjstva, muzički koreni zakopani u najtamnijoj zemlji.

Učenje da čitam muziku u brajevoj azbuci i da je sviram po sluhu pomoglo mi je da razvijem prokleto dobro pamćenje.

Ne znam kako je drugim tekstopiscima, ali što se mene tiče, kada pišem mora biti tišina-veoma je teško da pišem kada telefon i zvono zvone i kada ljudi pričaju; nisam dovoljno dobar pisac da pređem preko svega toga!

Za mene, muzika je zabava-šta drugo može biti? Zapravo, to je jedini jezik za koji znam da je univerzalan.

Ljudi nisu razumeli zašto moja mama dozvoljava ovom slepom klincu da radi stvari kao da skuplja drvo za ogrev. Al njen fazon je bio: On je možda slep, al nije glup.

Pretpostvljam da sam pošteno plakao, naročito kada nema drugog načina da obuzdam svoja osećanja. Znam da muškarci ne treba da plaču, ali ja mislim da je to pogrešno. Plakanje je za mene bio način da izbacim iz sebe stvari koje su duboko, duboko zakopane. Kada pevam onda često plačem. Plakanje je osećanje, a imati osećanja znači biti čovek. O da, ja plačem.

Ljubav je posebna reč, i koristim je samo kada to mislim. Ako previše izgovarate tu reč, pojeftinićete je.

Nigde ne piše u Bibliji, bilo stari ili novi zavet, gde kaže „Ako veruješ u Mene, nećeš imati nikakvih problema.“

Imućnost razdvaja ljude. Siromaštvo ih spaja. Ti imaš nešto šećera, a ja nemam; Ja pozajmim malo od tebe. Sledećeg meseca ti možda nećeš imati brašna: e pa, daću ti ja malo mog.

U suštini, ne napuštate šta vam je prirodno. Sve o čemu sam fantazirao, ja sam uradio.

Muzike ima već dugo, i dugo će je biti dugo posle smrti Reja Čarlza. Ja samo želim da ostavim trag, da ostavim nešto muzički dobro za sobom. Ako je ploča hit, to je šlag na torti, ali muzika je glavni obrok.

Bilo koji umetnik, kada ide da snima, treba da ima osećaj da bilo koja pesma koju snimi može biti hit. Ovo možda zvuči egoistično, ali ima smisla.