Mrzim politku. Ne volim nijednu stranku. Niko ne treba da im pripada-treba biti individua, stajati u sredini. Svako ko pripada nekoj stranci prestaje da razmišlja.

Ono što je bitno je biti zaljubljen u nešto.

Sve moje priče su kao Grčki i Rimski mitovi, i kao egipatski mitovi, i kao Stari i Novi Zavet.

Svako iskustvo koje vas dotakne, na neki bilo koji poseban način, je dobro. To može biti i grozno iskustvo.

Ne zanima me tuđe mišljenje. Ono se ne računa.

Proveo sam tri dana nedeljno, za 10 godina, obrazujući sebe u javnoj biblioteci, i to je bolje od fakulteta. Ljudi treba da se obrazuju-možete imati kompletno obrazovanje besplatno. Posle 10 godina pročitao sam svaku knjigu u biblioteci i napisao sam hiljadu priča.

Ja ne pokušavam da opišem budućnost. Ja pokušavam da je sprečim.

Ne morate spaljivati knjige da biste uništili jednu kulturu. Samo naterajte ljude da prestanu da ih čitaju.

Morate ostati opijeni pisanjem da vas realnost ne bi uništila.

Mi smo jedna nemogućnost u jednom nemogućem univerzumu.

Posle bombardovanja Hirošime, video sam fotografiju zida jedne kuće gde su senke ljudi koji su tu živeli bile vatrom utisnute u zid zbog intenziteta bombe. Ljudi više nema, ali senke su ostale.

Nema neke koristi od sletanja na Mars ako smo glupi.

Znam da ste to čuli hiljadu puta, ali tačno je-trud se isplati. Ako želite postati dobri u nečemu, morate da vežbate, vežbate, vežbate. Ako ne volite nešto, nemojte to raditi.

Postoje zločini gori od spaljivanja knjiga. Jedan od njih je da ih ne čitate.

Ne vidim sebe kao filozofa. Oni su jezivo dosadni.