Perikle (495. p.n.e.-429. p.n.e.) je bio starogrčki državnik, govornik i vojskovođa. Imao je jednu od bitnijih uloga u razvoju Atine, koja je pod njegovim vođstvom postala jedan od najlepših i najbogatijih gradova helenskog sveta. Razdoblje njegove političke vladavine dobilo ime Periklovo doba. Bio je veliki pokrovitelj umetnosti, književnosti i nauke. Čuveni grčki istoričar Tukidid ga je nazvao “prvim čovekom Atine”.

Pogledajte neke od njegovih najzanimljivijih izreka.

Citati i izreke – Perikle

Tajna slobode počiva u hrabrosti.

Više se plašim naših sopstvenih grešaka nego planova naših neprijatelja.

Ne primanjem, nego davanjem stičemo mi sebi prijatelje.

Na hrabrost nas ne primoravaju zakoni, nego se ona sama od sebe rađa.

Bogatstvo nam je više sredstvo za rad nego za prazno hvalisanje: siromaštvo svoje priznavati nije ni za koga sramota, ali je sramotnije ne otimati se siromaštvu radom.

Ljudi samo utoliko podnose hvaljenje drugih ukoliko misle da ono što su čuli mogu i oni sami učiniti; a što je preko toga, to kod njih izaziva zavist i odmah potom neverovanje.

Najveća je pohvala one žene koju muškarci ne spominju ni pohvalom ni pokudom.

Ne umeti podnositi siromastvo, sramna je stvar. Ne umeti je oterati radom, jos je sramnije.

Jer teško je držati se prave mere u besedi pa da se sasvim veruje besednikovim rečima: slušalac kome je stvar poznata i koji je njoj naklonjen može lako pomisliti da je u besedi rečeno manje no što bi on želeo da se spomene i što sam zna; a kome je stvar nepoznata on će, kad čuje ono što prevazilazi njegovo shvatanje, iz pakosti reći da je besednik mnogo šta preterao u svojoj pohvali.

Za najveće junake mogu se s pravom smatrati oni koji veoma dobro poznaju i strahote i prijatnosti, ali opet ne prezaju od opasnosti.

A pouzdaniji je prijatelj onaj koji drugome dobro učini, jer postojanom dobronamernošću teži da u onoga koji je primio dobročinstvo podržava osećanje zahvalnosti.

Jer pravo je da se i onima koji su inače lošiji uzima za dobro njihova hrabrost ogledana u ratu za otadžbinu: time što su svojim junaštvom zbrisali pomen o svojim manama oni su opštem dobru više koristili nego što su pojedincima naneli štetu.