Ferit Orhan Pamuk je jedan od najpoznatijih turskih pisaca, čija su dela prevedena na više od 30 jezika. Rođen je 7. juna 1952. godine u Istanbulu. Godine 2006. je dobio Nobelovu nagradu za književnost, a 2005. godine Nagradu za mir na frankfurtskom sajmu knjiga. Neka od njegovih dela prevedena na srpski jezik su: “Bela tvrđava”, “Novi život”, “Istanbul”, “Sneg”, “Crna knjiga”, “Druge boje”, “Tiha kuća”…

Pogledajte neke od njegovih najzanimljivijih izreka.

Citati i izreke – Orhan Pamuk

Kultura je mešavina. Kultura znači mešavinu stvari iz raznih izvora.

Samoća je stvar ponosa: usamljenik se na veoma nadmen način utapa u sopstvenom mirisu.

Kao što u ogledalu gleda svoju spoljašnjost, čovek bi trebalo da bude u stanju da, razmišljajući, posmatra unutrašnjost sopstvenog uma.

Mogućnosti da se zaljubi bojao se nasmrt i gotovo instinktivno: bila je to intuicija poznata ljudima čije se ograničeno ljubavno iskustvo svodi na nisku od boli i stida.

Svet, život, svaka stvar vrvela je od znakova koje nam je Bog upućivao da bi čovek u svakom trenutku mogao da prorekne svoju sudbinu.

Trenuci koje zovemo sada možda mogu, ponekad, da nam pruže sreću dovoljnu i za čitav jedan vek.

Kad se nešto potiskuje u prošlosti, ono u budućnosti uvek ispliva.

Umetnost je najbolje mesto za susret različitosti.

Ponekad imam utisak da smo zarobljenici naših nacionalnih država koje oko naših očiju i umova stavljaju nekakvu zavesu.

Svaki pametan čovek zna da je život lep i da je njegov cilj biti srećan. No, ipak su na kraju samo glupi srećni. Kako to objasniti?

Ja sam pisac. Meni je najvažnije razumeti ljudska bića. Kod pisanja romana najvažnije je dati smisao našim životima. U tome istorija nije toliko važna. Od istorije je važnija introspekcija.

Opsesivna ljubav tiče se i toga da čovek sebe shvata previše ozbiljno, pa tako i svoja osećanja.