Milica Jakovljević Mir-Jam (1887-1952) bila je srpska književnica. Napisala je brojne ljubavne priče i romane koje su joj donele nadimak Džejn Ostin srpske književnosti. Njena najpoznatija dela su: “Ranjeni orao”, “Nepobedivo srce”, “Samac u braku”, “Greh njene majke”, “Otmica muškarca”, “Izdanci Šumadije”..

Pogledajte neke od njenih najzanimljivijih izreka.

Citati i izreke – Milica Jakovljević Mir-Jam

Mnogo smo snova sanjali, ali nikada ih odsanjali mili moj. Šteta.

Nije daljina to što ubija ljubav. Ljudi su to.

I volim kišu. Ona nikada nije otkrila da su na mom licu zapravo suze, a ne kapi kiše.

Ne vredi. Poljubila sam i previše žaba, uhvatila previše miševa, sadila bundeve. Ništa ne pomaže! Miš je miš, bundeva je bundeva, nema čarolije. Bajka sa tužnim krajem zove se realnost!

Čovek ima samo dva životna puta. Jedan vodi u raj, a drugi u pakao. A na njemu je kojim će putem krenuti.

Idi ako baš hoćeš. Navikla sam da oni koje volim pre ili kasnije odu.

Ne vredi kukati i žaliti se na sudbinu. Svoj život uzmi u svoje ruke. Ustani i bori se, plači ali ne moli, obriši suze i nastavi sa osmehom kao da ništa nije ni bilo. Pala si? Pa šta? Ustani i kreni dalje! Nemoj dopustiti da se na tebi primeti da si slomljena, osmehni se, neka dušmani crknu od muke. Pokreni se, digni glavu, budi jaka. Zadaj bol bolu..

Ne maštaj o boljem životu, već živi taj koji imaš! Jer dok ti maštaš, život ti prolazi.

Zavolela sam te kad sam najmanje verovala u ljubav, a izgubila onda kada sam najviše verovala u ljubav. Ironično.

Svi uče na greškama. Neko već na prvoj, neko na drugoj dok treću ne ponavljaju. A šta ja radim? Ja po hiljaditi put pravim istu grešku, opraštam nekome k’o oproštaj ne zaslužuje.

Dođi i ostani. I ne pitaj me na koliko dugo. Samo dođi i budi tu, samo pusti neka traje.

Znaš, nekada nije bitno koliko smo puta nekome oprostili, ako sve to ima smisla.

Jadni su oni ljudi koji svoju sreću grade na tuđoj nesreći.

Pokloni mi samo malo ljubavi. Tek da osjetim kako je to biti voljen.

Još i danas imam naviku da sednem kraj prozora kada pada kiša i da dugo, dugo gledam nekuda u daljinu. Tada sam tako mirna, tada osećam da sa mirisom kiše dolaziš i ti, ti kojeg već dugo nema. Al’ još se tebi nadam.