Ljiljana Habjanović Đurović je srpska književnica, rođena u Kruševcu 6. septembra 1953. godine. Objavila je 42 knjige na 16 jezika. Ona je jedna od najčitaniji i najtiražniji srpskih pisaca. Neka od njenih dela su: “Javna ptica”, “Iva”, “Srbija pred ogledalom”, “Petkana”, Igra anđela”, “Sjaj u oku zvezde”, “Gora Preobraženja”, So Zemlji”…

Pogledajte neke od njenih najzanimljivijih izreka.

Citati i izreke – Ljiljana Habjanović Đurović

Moć nad ljudima krije se u poznavanju njihovih malih tajni.

Ubod ne može ništa manje da zaboli samo zato što smo unapred znali da postoji nož.

Sumnja je klica i koren poraza. Ali ako sumnju hranimo nadom, iz nje mora nići uspeh.

Mi smo ono što vide drugi. Slika koju o sebi stvaramo.

Da bi nas neko voleo, moramo se izobličiti koliko je potrebno da se uklopimo u njegovu sliku o nama. Inače je on razočaran, i oseća se izdanim.

Onaj ko izgubi nadu, prihvata ono što mu se nudi. A ko prihvati ono što mu se nudi, odriče se sopstvenog sna.

Da li ljubav uopšte postoji? Ili je ono što se ljubavlju zove tek san o njoj? Kratkotrajna iluzija? Da li je ljubav silovito, žudno stapanje dva tela i propadanje kroz bezdan bezumnog užitka, ili vreme između: pomamna, grčevita nada da ce se sve ponoviti. Neprestano drhtavo iščekivanje. Da li je ljubav odbaciti svoj san i zavoleti sve što je njegovo: mračne ćoškove navika i ružnu pustoš duše? Odbaciti svoju sliku o njemu i voleti ga onakvog kakav je? Da li voleti znači naći opravdanje za sve? Ničega se ne stideti, čak ni pred sobom? Sve je to ljubav.

Svi smo obuzeti sobom. Svi mi, ma šta radili, mislimo na sebe. Čak i kada se žrtvujemo za druge, činimo to zato sto je nama potrebno da se žrtvujemo. Požrtvovanost je najveća samoobmana. I kada smo okrenuti drugima, vidimo u stvari sebe. Svoj odraz u drugome.

Čovek zaista dobije ono sto želi. Samo što, zaslepljen bleštavim, očaravajućim licem svoje želje, ne vidi njeno mutno i zgrčeno naličje. A ono postoji, i sudbina bira čas kada će ga pokazati svetu.

Bol koji osećamo zbog nečije smrti ili odlaska u stvari je kukavičluk. Strah za sebe bez njega.

Isto vreme uvek je duže onome ko čeka, nego onome ko dolazi.

Nikada sebe ne upoređujem sa drugima. Ja sebe upoređujem samo sa sobom. Ono što jesam sa onim što sam htela da budem. Mislim da je jedina mera uspeha koliko smo se približili ostvarenju svoga sna.