Ivo Andrić – Citati i izreke
Ivo Andrić je bio veliki srpski pisac 20. veka. Njegova dela predstavljaju odraz istorijskih nemira u Jugoslaviji, s posebnim naglaskom na humanost ljudi za vreme tog političkog haosa. Svoju karijeru je započeo kao diplomata, a pre nego što je napustio jugoslovensku diplomatiju, već je postao veoma cenjen pisac. Njegova najpoznatija dela su: “Prokleta avlija“, “Na Drini ćuprija“, “Travnička hronika”, “Gospođica“ i mnoga druga.
Pogledajte neke od najzanimljivijih izreka, jednog od najvećih srpskih pisaca.
Citati i izreke – Ivo Andrić
Toliko je u životu bilo stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.
Čudno je, kako je malo potrebno da budemo sretni i jos čudnije, kako nam često baš to malo nedostaje.
Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.
Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha.
Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to skriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži.
Dođe vreme kada pametni zaćute, budale progovore, a fukara se obogati.
Nije najveća budala onaj koji ne ume da čita, nego onaj koji misli da je sve ono što pročita istina.
Šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a taj lepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđenje.
Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo događaje podneti zavisi u dobroj meri od nas samih, dakle na to treba trošiti snagu i obraćati pažnju.
Dobrota je u ovom svetu golo siroče.
Život je stanje aktivnosti koje stalno teži ka smrti i primiče joj se lagano i postupno; a smrt je rešenje te duge bolesti koja se naziva život.
Jednog dana sve će biti dobro, u tom je naša nada.
U deci se obnavlja i čisti reka čovečanstva.
Ja još nisam video da je neko koga su dobro istabanali to zaboravio, ali sam sto puta video da ljudi zaboravljaju i najlepše savete i pouke.
Vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.