Džon Grifit (San Francisko, 12. januar 1876 – 22. novembar 1916) je bio američki pisac poznat kao Džek London. Njegova dela su bila jedna od najčitanijih u prvoj polovini XX veka, a najpoznatija su sledeća: Zov divljine i Beli očnjak i autobiografski roman Martin Eden. Često je opisivao ljude sa dna, potlačene i ponižene i zato je nazvan „američki Gorki“.

Pogledajte neke od njegovih  najzanimljivijih izreka.

Citati i izreke – Džek London

Za većinu ljudi život je kao ružno vreme: stanu i čekaju da prođe.

Život nije samo imati dobre karte, već i dobro odigrati čak i kad su loše.

Nije milosrđe dati psu kost. Milosrđe je podeliti s njime kost kada si gladan kao on.

Plašiti se znači biti zdrav; strah od smrti vodi životu.

Stvar nije u tome šta govorite, već kako govorite.

Čovek treba da živi, a ne da postoji. Ja ne gubim moje dane pokušavajući da ih produžim. Ja koristim svoje vreme.

Biti glup znači biti srećan.

Ja sam ja i neću da potčinim svoj ukus jednodušnom sudu čovečanstva. Ako ne volim neku stvar, ne volim je, to je sve; ne vidim nikakav razlog da se pretvaram da volim nešto samo zato što većina voli ili se pretvara da voli.

Ljubav počiva na planinskim vrhovima, iznad doline razuma. Ona je uzvišeno stanje postojanja, najviši vrh življenja.

Život laže da bi mogao da živi.

Može da se pretera i sa onim što je dobro.

Ne mogu se nagoni sopstvene prirode gušiti silom, a da se ta priroda ne povuče u sebe.