Dante Aligijeri (1265-1321) je bio jedan od najvećih italijanskih srednjovekovnih pesnika i filozofa. Poznati italijanski pisac Bokačo, pesnik Petrarka i Dante čine fantastičnu trojku italijanske književnosti. Njegovo najpoznatije delo je pesma “Božanstvena komedija” koja govori o hrišćanskom životu posle smrti, ali daje i odličnu sliku srednjovekovnog sveta. Obuhvata tri dela: Pakao, Čistilište i Raj. Pesma je napisana u toskanskom dijalektu, a ne na latinskom jeziku, što je umnogome uticalo na dalji razvoj i zvanični jezik Italije.

Pogledajte neke od njegovih najzanimljivijih izreka.

Citati i izreke – Dante Aligijeri

Ne postoji veća žalost od prisećanja na sreću u doba bede.

Nebesa lete iznad tebe pokazujući ti svoju slavu, a tvoje oči su još uvijek uprte u zemlju!

Seti se večerašnje noći… ona je početak večnosti.

Moćni plamen dolazi nakon male iskrice.

Volim da sumnjam isto onoliko koliko volim i da znam.

Put koji vodi ka slavi nikada nije posut cvećem.

Niko ne razmišlja o ceni koja se plaća u krvi.

Vrućina ne može biti odvojena od vatre kao što lepota ne može biti odvojena od večnosti.

Ja ne plačem, jer mi je unutrašnjost postala kamena.

Priroda je božija umetnost.

Onaj ko beleži spada u one koji dobro slušaju.

Plašljivci su kao prašina, ne zavređuju ni hvalu ni mržnju.

Žena ti kaže “Idi do đavola!”. Ti odeš, a ona te i tamo dočeka.

Ljubav! Ta reč mi zvuči tako čudesno, da mislim, sve što izvire iz ljubavi mora biti isto tako čudesno.

Ljubav ima dve pratilje: dobrotu i strpljivost.