Branko Miljković (Niš 29. januar 1934 – Zagreb, 12. februar 1961. godine) bio je jugoslovenski pesnik, esejista i prevodilac. Njegove najpoznatije knjige pesama su: “Uzalud je budim”, “Smrću protiv smrti”, “Vatra i ništa”, “Poreklo nade”, “Krv koja svetli”.

Pročitajte neke od najzanimljivijih izreka Branka Miljkovića.

Citati i izreke – Branko Miljković

Pesnik je oduvek bio onaj koji u drugima leči bolest od koje sam umire.

Uzmite šaku svežeg pepela ili bilo čega što je prošlo i videćete da je to još uvek vatra ili da to može biti.

Svaka reč znači ono što znači njeno ćutanje.

Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo.

Ako smo pali, bili smo padu skloni.

Bar pola svetske poezije je napisano zato što neko nije imao hrabrosti da nekome izjavi ljubav.

Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.

Ko nikad nije pohvalio tuđe srce, taj se predao na milost i nemilost rečima.

Istok je zapadno od zapada, lažno kretanje je najbrže.

Vreme treba pobeđivati, što svešću i pesmom, što zaboravom, ali nikada nadom, niti onim što je već ostvareno.

Nepokretna reč brzo iscrpi svoj smisao.

Misao koja ne ume da misli, zavlada svetom.