Frančesko Petrarka (1304 – 1374) bio je italijanski pesnik i humanista. Većina Petrarkinih dela napisano je na latinskom jeziku. Smatrao je da je narodni jezik namenjen pričanju o nebitnim stvarima, a svoja dela je doživljavao kao uzvišena, pa ih je zato i pisao na latinskom jeziku. Njegovo najpoznatije delo je “Kanconijer”, kao i “Moja tajna”, poema “Afrika”, “Pokajnički psalmi”..

Pogledajte neke od njegovih najzanimljivijih izreka.

Citati i izreke – Frančesko Petrarka

Bolje je da ti zavide nego da te sažaljevaju.

Sumnja je rak rana prijateljstva.

Lepota – kad je najmanje odevena, najbolje je odevena.

Ljubav nema godine, ona se uvek rađa.

Ljubav na zemlji stvorila je majka.

Knjige su neke odvele do učenja, a neke do ludila.

Više volim neškolovane, a čestite; nego školovane, a nepoštene.

Kako samo sudbina baci na zemlju one koji su preterano samouvereni!

Čovek nema većeg neprijatelja od sebe samoga.

Onaj ko malo sumnja lako bude zaveden i prevaren.

Istina je da mi volimo život – ne zato što smo navikli da živimo, nego zato što smo navikli da volimo. Uvek postoji nešto ludosti u ljubavi, ali i u ludilu uvek postoji nešto razuma.

Kakav krasan svršetak onoga ko u ljubavi umire.

Časnije se uzdići do prestola, nego biti rođen kao naslednik prestolju.

Velika lepota i velika čestitost retko idu zajedno.

I blaženi nek su svi moji papiri, njoj u slavu i moja misao što je njoj a ne drugoj kao dug namerih! (Kanconijer)