Meša Selimović je bio jugoslovenski pisac, jedan od najznačajnijih u novijoj istoriji. Svoja dela napisao je u drugoj polovini 20. veka. Iako je imao muslimansko poreklo sebe je smatrao srpski piscem.

Rođen u istaknutoj bosanskoj porodici 26. aprila 1910. godine u Tuzli. U svom rodnom mestu je završio osnovnu i srednju školu. Preminuo je u Beogradu 11. jula 1982. godine. Neka od njegovih najznačajnijih i najpoznatijih dela su: roman “Derviš i smrt“, objavljen 1966. godine, roman “Tvrđava”, kao i autobiografija “Sjećanja”.

Pročitajte neke od njegovih najzanimljivijih citata.

Citati i izreke – Meša Selimović

Nesreća je kao vatra, istopi sve osim zlata.

Čovek doduše najčešće govori radi sebe, ali mora da oseti odjek svojih reči.

Kad ubijaju bez krivice, možda i puštaju bez opravdanja.

Samo Bog zna svačiju krivicu. Ljudi ne znaju.

Ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav. Bolje je otići.

Uvek svi znaju za nesreću i zlo, samo dobro ostaje skriveno.

Razuman se hrani da živi, a lud živi samo da se hrani i goji.

Čovek se navikne na svaki smrad.

Čovekova nada je jača od iskustva, ne može je pokolebati tuđi neuspeh.

U čemu je pobožnost, ako nema iskušenja koja se savladaju?

Kad bi Bog kažnjavao za svako učinjeno zlo, ne bi na zemlji ostalo ni jedno živo biće.

Više je štete naneseno životu zbog sprečavanja greha, nego zbog greha.

Moral je zamisao, a život je ono što biva.

Za laž za koju se ne zna, kojom se nesvesno vara, niko nije kriv.

Ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.

Kad vidiš da mlad čovek stremi u nebo, uhvati ga za nogu i svuci na zemlju.

Nezadovoljstvo je kao zver, nemoćna kad se rodi, strašna kad ojača.

Naši ljudi žive mirno, a stradaju naglo.