Obuka i razvoj

Da bi se ustanovilo kako ljudi uče vršena su obimna istraživanja. Prema jednom od njih ljudi se svrstavaju prema njihovom omiljenom stilu učenja na:

• Aktiviste – one koji uživaju u novim iskustvima, koji su društveni, otvoreni, vole izazove i stalno nešto rade
• Mislioce – koji prednost daju prikupljanju i analiziranju podataka, razmišljanju i uočavanju stvar
• Teoretičare – logične i analitične, racionalne i objektivne i
• Pragmatisti – oni koji naginju novim idejama i pridaju značaj praktičnom radu.

Prema drugom istraživanju ljudi su svrstani u sledeće kategorije:

• serijaliste – oni koji uče, pamte i ponavljaju informacije određenim redosledom i
• one koji posmatraju celinu, iz celine izvlače ono što je bitno i razmatraju više ideja odjednom.

Društvo znanja

Sve je prisutnija činjenica da se sve manje zarade izvlači iz tradicionalnih resursa: rada (radne snage), zemljišta i (novčanog) kapitala. Glavni proizvođači bogatstva postali su informacije i znanje.

Do znanja se ne dolazi jeftino. Sve razvijene zemlje troše oko 1/5 bruto nacionalnog proizvoda na proizvodnju i širenje znanja. U današnjem društvu znanja školovanje više ne može da bude monopol koji pripada školama. Obrazovanje mora da prožima čitavo društvo.  Sva znanja su podjednako vredna.

Obrazovanje menadžera

U Zapadnoj Evropi ima preko 200 poslovnih škola ili mesta na kojima se vrši obrazovanje poslediplomaca za menadžment, a u SAD ih ima preko 2000. Uz ostale oblike obrazovanja (kursevi, redovne studije..) koje su vezane za upravljanje i rukovođenje broj ovakvih institucija je daleko veći. Kod nas ovaj proces počinje. Sve je više centara, poslovnih školi i smerova koji se bave obrazovanjem menadžera.

Jedno od najznačajnijih pitanja vezano za doživotno obrazovanje je svest o potrebi permanentnog obrazovanja.

Ciljevi obrazovanja

Info-komunikacione tehnologije dovode do revolucionarnih promena u u proizvodnji, privredi ali i u obrazovanju. U razvijenim zemljama težište aktivnosti zaposlenih prelazi sa obrade materijala na obradu informacija i to u procesima upravljanja i rukovođenja u preduzećima a to ima veliki uticaj na proces obrazovanja.

Pojave koje se dešavaju u obrazovanju a tiču se budućnosti su:

• diplomirani studenti posle 2000. godine su suočeni sa mnogo više informacija nego njihovi preci tokom čitavog svog života
• oko 15% poslova će zahtevati univerzitetsko obrazovanje, ali skoro svi diplomci će morati da nastave specijalizacije ili poslediplomske studije
• u proseku, sledeća generacija radnika će morati da ima najmanje pet kompletnih promena zanimanja u svom radnom veku. Odnosno, radnici će morati po pet puta da se prekvalifikuju da bi mogli da nastave da rade nove poslove.

Obrazovanje za promene

Obrazovanje koje će moći da prati promene bi trebalo da izgleda ovako:

• obrazovanje će postati učenje kako da se uči, prilagodi promenama i kako misliti sa informacijama kojima ćemo biti okruženi.
• Profesori će morati da uče učenike kako da budu kreativni i kako da komuniciraju mnogo efikasnije.
• Nove osnove koje treba da da obrazovanje će biti:

• • Kreativnost
  • Komunikativnost
  • Doprinosi

U budućnosti će ljudi morati mnogo više da uče i po završetku redovnog školovanja nego danas. Stalno učenje će biti uslov za stalni rad. Učenje će ući u radno vreme.

Obrazovanje za menadžment koje se može očekivatu u budućnosti zahtevaće sledeće:

Proces obrazovanja menadžera

Proces obrazovanja prema Botvelu se deli na sledeći način.

Proces obrazovanja je kontinualan i ide od učenja do treninga. Rukovodioci moraju da se stavljaju u ulogu onih koji uče svoje saradnike da uspešno rade. Trening treba da obezbedi smanjenje problema u radu, povećanje kvaliteta delegirane odgovornosti, da pomogne zaposlenima da budu bolje pripremljeni za posao…

Trening

Postoji više načina na koji se trening odvija. Neki od njih su:

• trening na poslu
• metod predavanja
• metod studije slučajeva
• diskusija u malim grupama
• diskusije u velikim grupama
• simulacija
• programirane instrukcije
• metod igranja uloga
• metod projekata

Obrazovanje lidera

Večina velikih lidera ima jednu zajedničku osobinu, želju za stalnim učenjem i napredovanjem. Lideri prednjače po znanjima i po sposobnostima, moraju uvek biti otvoreni za novo i da uče i od svojih sledbenika.

Da bi ostao u trendu lider treba da se pridržava nekih od narednih principa:

• izbor tipa učenja koji mu najviše odgovara
• učenje zasnovano na uspešnom komuniciranju
• razumevanje
• učenje zahteva razmišljanje
• učenje zahteva promenu
• odrasli mogu da uče

Trening menadžera i lidera

Razlika između treninga menadžera i obrazovanja lidera je data u sledećoj tabeli:

Dakle, menadžer je stručnjak, a lider istraživač. Biti lider zahteva sposobnosti da se uvek stiče novo znanje koje će se primenjivati u radu.

• Strani jezici
• Informacione tehnologije
• Poslovne veštine
• Ostali tutorijali